Život sa transplantiranim bubregom: Pacijentkinja otkriva 5 najvećih izazova

On je vodio dugogodišnju borbu sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koja je u velikoj meri odredila poslednje godine njegovog života. 

A kako zapravo izgleda život nakon transplantacije bubrega, podelila je pacijentkinja iz SAD-a za magazin Real Simple. Ona se suočila sa teškom infekcijom još u detinjstvu, koja je verovatno dovela do razvoja bolesti bubrega.

Godinama kasnije završila je sa bubrežnom insuficijencijiom i sa izborom između dijalize i transplantacije. Spas je došao zahvaljujući donorstvu – bubreg joj je donirala zaova.

Bolest koja dugo ne daje simptome

Bolesti bubrega su česte, ali u mnogim slučajevima prolaze „ispod radara“. Mogu se otkriti jednostavnim analizama krvi i urina, a ako se dijagnostikuju na vreme, napredovanje se može usporiti ili čak zaustaviti.

- Problem je što simptomi dugo izostaju. U ovom slučaju, iako je funkcija bubrega pala na samo 12 odsto, jedini znaci bili su blagi umor, oticanje stopala i osećaj „magle u glavi“. Zbog toga mnogi pacijenti pomoć potraže tek kada bolest uznapreduje.

Ova pacijentkinja boluje od retkog oboljenja zvanog fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS) – bolesti koja oštećuje sitne filtere u bubrezima. Ne postoji specifična terapija, ali se napredovanje može usporiti određenim lekovima.

Transplantacija: više od same operacije

Iako je operacija prošla relativno lako, pravi izazovi dolaze nakon nje.

Jedan od najtežih trenutaka bio je – tražiti donora. Ipak, bila je iznenađena koliko ljudi je bilo spremno da pomogne.

Dodatni problem bio je što donor nije bio kompatibilan zbog različite krvne grupe. Rešenje je pronađeno kroz lanac donacija – sistem u kojem više parova donor–primaoc međusobno razmenjuju organe. Zahvaljujući tome, nekoliko ljudi je dobilo novu šansu za život.

Oporavak je zahtevan proces

Posle operacije sledi intenzivan period oporavka: česte kontrole, analize krvi, biopsije (uzimanje uzorka tkiva) i praćenje da li telo odbacuje novi organ.

Iako su ove procedure stresne, one su uobičajen deo oporavka.

Najveći izazov: oslabljen imunitet

Da bi organizam prihvatio novi bubreg, pacijenti moraju svakodnevno da uzimaju lekove koji potiskuju imuni sistem. Bez njih, telo bi napalo transplantirani organ kao „strano telo“.

Međutim, to znači i veću osetljivost na infekcije. Čak i obična prehlada može trajati duže i imati teži tok. Zbog toga su dodatne mere opreza, poput nošenja maske i izbegavanja bolesnih ljudi, deo svakodnevice.

Vakcinacija takođe može biti manje efikasna, a neke vakcine (one koje sadrže žive viruse) nisu dozvoljene. Zbog toga su ovi pacijenti u velikoj meri zavisni od kolektivnog imuniteta.

Povećan rizik od drugih bolesti

Zbog oslabljenog imuniteta povećava se i rizik od određenih karcinoma, posebno raka kože. Zato su redovne kontrole kod dermatologa i zaštita od sunca veoma važne.

Život sa „više bubrega“

Zanimljivo je da se stari bubrezi najčešće ne uklanjaju, osim ako ne prave dodatne probleme. Novi bubreg se obično postavlja u prednji deo tela, što olakšava praćenje njegovog rada. Tako pacijent može imati i više bubrega istovremeno.

Transplantacija nije izlečenje

Iako može biti „novo poglavlje“, transplantacija nije konačno izlečenje. Bolest se može vratiti, a lekovi koje pacijent mora da uzima mogu imati brojne neželjene efekte – od drhtavice i umora do povećanog rizika od srčanih bolesti.

Zato je život nakon transplantacije stalna ravnoteža: između očuvanja funkcije bubrega i brige o celokupnom zdravlju.

- Život sa transplantiranim bubregom zahteva disciplinu, oprez i redovnu medicinsku kontrolu. Ipak, uz adekvatnu terapiju i brigu o zdravlju, transplantirani bubreg može trajati godinama – pa i decenijama – i omogućiti kvalitetniji i duži život.

Izvor: realsimple.com/zdravlje.kurir.rs

Lazaru su sa 14. godina otkazala oba bubrega: Majka mi je bila prvi donor, a za drugu transplantaciju dva puta sam išao u Belorusiju