Možete imati 40 godina, a srce staro 60: Kardiolog otkriva šta to znači i kako da ga podmladite

Možda će vas iznenaditi da starost vašeg srca ne mora da se poklapa sa brojem godina koje imate. U zavisnosti od načina života i zdravstvenih navika, ono može biti i starije i mlađe od vas. Istraživanja pokazuju da većina odraslih ima "starije srce" nego što bi trebalo, a kod mnogih je ta razlika veća i od 10 godina, što značajno povećava rizik od infarkta i moždanog udara.

Da biste saznali starost svog srca, kao polazna tačka može poslužiti kalkulator procene zdravlja srca. On uzima u obzir faktore kao što su godine, krvni pritisak, telesna težina i nivo fizičke aktivnosti, i upoređuje vaš rizik od kardiovaskularnih bolesti sa osobom koja nema nijedan faktor rizika. "Rizik od kardiovaskularnih bolesti" znači verovatnoću da ćete u budućnosti doživeti neki kardiovaskularni događaj - infarkt, moždani udar, srčanu slabost ili bolest perifernih arterija.

Na primer, ako imate 50 godina, a starost vašeg srca iznosi 56, vaš rizik od kardiovaskularnih bolesti sličan je riziku zdrave osobe od 56 godina, bez faktora rizika. Što je manje faktora rizika, to je starost srca bliža vašim stvarnim godinama, a može biti i niža.

- Ako ste zabrinuti za svoje srce, važno je da se obratite kardiologu kako biste na vreme procenili rizik i preduzeli odgovarajuće mere - kaže Daglas E. Von, kardiolog i profesor medicine na Univerzitetu Nortvestern. On sa svojim timom proučava razliku između hronološke starosti, odnosno godina koje imate, i biološke starosti, koja pokazuje u kakvom je stanju organizam.

- Postoji mnogo testova i merenja koji mogu da pokažu koliki je rizik od budućih problema sa srcem. Dobra vest je da na taj rizik može da se utiče i da se smanji. Time se bavimo svakodnevno. Iskusan kardiolog može da vam pomogne da sačuvate zdravlje srca na duže staze - navodi dr Von. 

Kako da držite rizik pod kontrolom

Da biste održali starost svog srca pod kontrolom, na mnoge faktore rizika možete da utičete:

• Pušenje: Pušenje je jedan od vodećih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, što dovodi do stvaranja naslaga i krvnih ugrušaka. Ako pušite, potražite pomoć da prestanete.
• Povišen holesterol: Holesterol je vrsta masti u krvi koja je organizmu potrebna za stvaranje hormona i održavanje zdravlja ćelija. Međutim, ako ga unosite više nego što je potrebno, može da se taloži u krvnim sudovima i dovede do njihovog začepljenja. Jednostavan test krvi, lipidni profil, pokazuje da li su vrednosti u preporučenim granicama. Kod nekih ljudi dovoljne su promene načina života, dok je drugima potrebna i terapija.
• Povišen šećer u krvi: Dijabetes predstavlja značajan faktor rizika jer visok nivo šećera oštećuje krvne sudove i nerve koji kontrolišu rad srca. Kontrola šećera kroz ishranu, fizičku aktivnost i san može da smanji rizik od komplikacija. Ako vam je dijabetes već dijagnostikovan, važno je da ga držite pod kontrolom zajedno sa ostalim faktorima rizika.

• Gojaznost: Održavanje telesne težine u zdravim granicama smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Jedan od načina procene jeste indeks telesne mase (BMI), koji se izračunava na osnovu visine i težine. Postoje i drugi pokazatelji, poput odnosa obima struka i kukova, koji ukazuju na količinu masnog tkiva oko unutrašnjih organa.
• Povišen krvni pritisak: Ako je krvni pritisak visok, dolazi do oštećenja srca i krvnih sudova. Sa godinama pritisak prirodno raste, pa je važno da ga redovno kontrolišete. Može da se drži pod kontrolom redovnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom sa manje soli, kvalitetnim snom, održavanjem telesne težine i, po potrebi, terapijom.

Faktori rizika na koje ne možete da utičete:

• Godine: Sa starenjem raste i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Srčani mišić može da radi sporije, a zidovi i zalisci srca postaju deblji i manje elastični.
• Postojeća kardiovaskularna bolest: Ako ste već imali infarkt, moždani udar ili srčanu slabost, starost srca će biti veća nego kod osobe bez tih stanja.
• Porodična istorija: Ako su bliski članovi porodice imali kardiovaskularne bolesti u mlađem životnom dobu, vaš rizik je veći.

Šta dalje?

Iako na godine ne možemo da utičemo, na većinu faktora koji "stare" srce možemo. Upravo zato, pravovremena kontrola i promena navika ne utiču samo na simptome, već i na stvarni rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.

- Danas imamo načine da smanjimo rizik od kardiovaskularnih bolesti- poručuje dr Von.

Izvor: Nm.org/Zdravlje.kurir.rs

Da li napadi panike mogu izazvati srčani udar? Evo kako da razlikujete simptome i kada je važno hitno se javiti lekaru