Štitna žlezda i Epštajn–Bar virus: Da li ova česta infekcija pokreće Hašimoto i Grejvsovu bolest?
Poremećaji štitne žlezde, posebno autoimune bolesti kao što su Hašimoto tireoiditis i Grejvsova bolest, sve su češća tema, pa raste i interesovanje za moguće okidače koji utiču na imuni sistem. Među njima se sve češće pominje Epštajn–Barov virus (EBV).
Reč je o veoma rasprostranjenom virusu iz porodice herpesa koji nakon infekcije ostaje u organizmu u "uspavanom" obliku. Upravo ta sposobnost dugotrajnog mirovanja i povremene reaktivacije navela je naučnike da ispituju njegovu moguću ulogu u hroničnim i autoimunim bolestima, uključujući i bolesti štitne žlezde.
Analiza objavljena u časopisu Frontiers in Immunology objedinila je dosadašnje dokaze o mogućoj vezi EBV-a sa Grejvsovom bolešću, Hašimoto tireoiditisom, ali i rakom štitne žlezde. Kod obolelih se češće pronalaze tragovi prethodne ili latentne infekcije, ali autori naglašavaju da to još nije dokaz da je virus uzrok bolesti.
Naučnici razmatraju više mehanizama. Jedan je poremećaj imunog odgovora, kada virus može da "zbuni" imuni sistem i podstakne ga da napadne sopstveno tkivo. Drugi je molekularna mimikrija, situacija u kojoj delovi virusa liče na strukture u organizmu, pa imuni sistem reaguje i na zdrave ćelije. Pominje se i mogućnost da virus doprinese hroničnoj upali i produži aktivnost imunih ćelija.
Šta je primećeno kod Grejvsove bolesti
Kod Grejvosove bolesti primećeno je da pacijenti češće imaju antitela koja ukazuju na aktivaciju EBV-a, a u nekim studijama pronađeni su i tragovi virusa u tkivu štitne žlezde. Pretpostavlja se da virus može da utiče na stvaranje autoantitela koja podstiču pojačan rad štitne žlezde, ali i ovde je reč o mogućoj vezi, ne o dokazanom uzroku.
Veza sa Hašimoto tireoiditisom
Slični nalazi postoje i kod Hašimoto tireoiditisa. Kod obolelih se češće nalaze antitela na EBV i virusni markeri u tkivu, što ukazuje na moguću ulogu u gubitku imunološke tolerancije i razvoju hronične upale.
Da li postoji povezanost sa rakom štitne žlezde
Najosetljiviji deo odnosi se na rak štitne žlezde. U pojedinim studijama tragovi EBV-a pronađeni su u tumorima, naročito kod papilarnog karcinoma. Ipak, rezultati su neujednačeni, pa naučnici naglašavaju da za sada nema čvrstih dokaza o uzročnoj vezi.
Šta nauka (ne)može da potvrdi
Zanimanje za ovaj virus dodatno raste jer je veoma rasprostranjen - procenjuje se da je više od 90% odraslih bilo u kontaktu sa njim. Većina nema posledice, ali se postavlja pitanje zašto se kod manjeg broja ljudi, u kombinaciji sa genetikom i drugim faktorima, razvijaju autoimuni poremećaji.
Upravo zato se bolesti štitne žlezde sve više posmatraju šire, ne samo kroz hormone, već i kroz uticaj imunoloških i infektivnih faktora.
Ipak, nauka za sada ne tvrdi da je Epštajn–Barov virus uzrok bolesti štitne žlezde, već da se njegova uloga tek istražuje. Potrebne su veće i dugoročnije studije kako bi se ova povezanost jasnije potvrdila.
Izvor: Frontiersin.org/Zdravlje.kurir.rs
