Povišen ALP – da li je problem u jetri ili kostima? Evo šta pokazuje ovaj enzim
Alkalna fosfataza (ALP) je enzim koji se najviše stvara u jetri i kostima, ali ga ima i u crevima, bubrezima, kao i u posteljici tokom trudnoće. Upravo zbog toga povišen ALP ne ukazuje automatski na problem sa jetrom i često zbunjuje pacijente. Ovaj nalaz se neretko otkriva slučajno, na rutinskom pregledu, bez jasnih simptoma.
Ova analiza se retko radi samostalno, već je najčešće deo testova funkcije jetre, zajedno sa enzimima kao što su ALT i AST. Kada je ALP povišen, često je potrebno dodatno ispitivanje kako bi se utvrdilo da li potiče iz jetre ili kostiju. U tu svrhu može se raditi i test izoenzima, koji preciznije pokazuje poreklo povišenih vrednosti.
Povišen ALP može da bude posledica različitih stanja. Kada potiče iz jetre, najčešće ukazuje na probleme sa žučnim putevima, zapaljenje jetre, cirozu ili tumore. Sa druge strane, kada je poreklo u kostima, može biti znak pojačane aktivnosti kostiju, kao što je rast, zarastanje preloma ili određene bolesti kostiju. Zato se ovaj nalaz nikada ne tumači izolovano, već u kontekstu drugih analiza i simptoma.
Kada se radi test?
Test se često radi kao deo rutinskih analiza krvi, ali i kada postoje tegobe koje mogu da ukažu na problem sa jetrom ili kostima, poput hroničnog umora, mučnine, bola u gornjem delu stomaka, žute prebojenosti kože, bolova u kostima ili čestih preloma. Takođe se koristi za praćenje efekta terapije kod već dijagnostikovanih bolesti.
Šta još utiče na rezultate?
Važno je znati da blage promene vrednosti ALP nisu neuobičajene i ne moraju da znače bolest. Na rezultat mogu da utiču ishrana, fizička aktivnost, stres, kao i određeni lekovi i suplementi. Kod dece i adolescenata vrednosti su prirodno više zbog rasta kostiju, dok se kod trudnica povećavaju zbog aktivnosti posteljice.
Znatno povišene vrednosti, naročito kada su višestruko iznad referentnih, zahtevaju dodatnu dijagnostiku. S druge strane, i snižene vrednosti mogu imati značaj i povezane su sa nedostatkom hranljivih materija, posebno cinka i magnezijuma, ali i proteina, poremećajima štitaste žlezde ili retkim genetskim stanjima.
Ukoliko je nalaz van granica normale, lekar će najčešće preporučiti ponavljanje analize, dodatne laboratorijske ili radiološke preglede, kao i procenu terapije i životnih navika. Tek kada se utvrdi uzrok promenjenih vrednosti, može se govoriti o daljim koracima i lečenju.
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
