Napad panike ili srčani udar: Ključne razlike koje mogu spasiti život
Kratak dah,stezanje u grudima i ubrzan rad srca mogu biti zastrašujući simptomi, a često se postavlja pitanje da li ukazuju na napad panike ili na ozbiljnije stanje poput srčanog udara.
Stručnjaci ističu da je poznavanje kardiovaskularnih faktora rizika, kao i istorije anksioznosti, ključno za razlikovanje ova dva stanja, jer se njihovi simptomi često preklapaju. Iako napad panike obično nije hitan medicinski slučaj, uvek je važno reagovati na vreme – jer se srčani udar može manifestovati različito kod svake osobe.
- Možemo koristiti alate poput analiza krvi i elektrokardiograma, zajedno sa kontekstom simptoma, kako bismo pomogli u isključivanju srčanog udara - kaže dr Džoj Gelbman, kardiolog u medicinskom centru New York-Presbyterian/Weill Cornell i dodaje:
- Kardiovaskularni rizik može biti povećan ukoliko su stres i anksioznost dugotrajni i intenzivni, pa je važno pronaći načine za njihovo smanjenje – boravak u prirodi, istezanje, vežbe disanja, muzika ili meditacija.
Prevencija je ključna
Za oba stanja prevencija može napraviti veliku razliku.
- Kao što želimo da sprečimo srčani udar, tako treba da radimo i na prevenciji napada panike - kaže dr Rajan Sultan, psihijatar u Medicinskom centru Irving Univerziteta Kolumbija u Njujorku i naglašava:
- Dobar san, zdrava ishrana i fizička aktivnost imaju ogroman uticaj na zdravlje uma i tela.“
Koji su simptomi napada panike?
Napad panike nastaje kada je simpatički nervni sistem prekomerno aktiviran. Organizam ulazi u stanje visokog uzbuđenja, ali bez jasnog „izlaza“ za tu energiju.
- To je kao da vozite automobil i istovremeno pritiskate gas i kočnicu - objašnjava dr Sultan.
Napadi panike mogu trajati od nekoliko minuta do čak sat vremena. Neki ljudi ih opisuju kao osećaj da će umreti, koliko mogu biti intenzivni.
Ako se napadi ponavljaju, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom za mentalno zdravlje kako bi se otkrio uzrok i eventualni prateći poremećaji.
Koji su simptomi srčanog udara?
Važno je odmah potražiti hitnu pomoć ako se jave:
* bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta
* osećaj pritiska ili stezanja u grudima
* bol koji se širi u ruku, vrat ili vilicu
* iznenadni nedostatak daha
Međutim, simptomi mogu biti i atipični, naročito kod žena – uključuju mučninu, znojenje ili opšti osećaj nelagodnosti.
Ako primetite smanjenu toleranciju na napor (na primer, ranije ste lako hodali ili se penjali uz stepenice, a sada osećate bol ili nelagodnost), to može biti znak za uzbunu.
Napad panike ili srčani udar – glavne razlike
Napad panike:
* osećaj preplavljenosti ili paralize
* ubrzan rad srca
* kratak dah
* znojenje
* osećaj propadanja
* drhtanje ili trnjenje
Srčani udar:
* bol ili nelagodnost u grudima
* bol koji se širi u ruku, vrat ili vilicu
* kratak dah
* vrtoglavica ili povraćanje
* mučnina
Kako lekari postavljaju dijagnozu?
U hitnoj pomoći lekari prvo isključuju ozbiljna stanja poput srčanog udara. To uključuje:
* elektrokardiogram (EKG)
* analize krvi
* praćenje srčanog ritma
* ehokardiogram
Ako su rezultati uredni, razmatra se mogućnost anksioznosti kao uzroka simptoma.
Može li napad panike izazvati srčani udar?
Napad panike sam po sebi retko izaziva srčani udar kod zdrave osobe. Međutim, kod ljudi sa postojećim faktorima rizika, intenzivan stres može doprineti pojavi srčanih problema.
U retkim slučajevima može doći do stanja poznatog kao stresom izazvana kardiomiopatija, kada srce privremeno oslabi usled jakog emocionalnog šoka.
Kako stres utiče na srce?
Tokom stresa telo oslobađa hormone poput kortizola i adrenalina. Kratkoročno, to može izazvati:
* ubrzan rad srca
* bol u grudima
* vrtoglavicu
Dugoročno, hronični stres može povećati krvni pritisak, nivo šećera u krvi i rizik od srčanih bolesti.
- Naš organizam ne može stalno funkcionisati u stanju povišenog stresa - upozorava dr Sultan.
Kako smanjiti stres i zaštititi srce?
Stručnjaci preporučuju:
* kvalitetan san
* redovnu fizičku aktivnost
* tehnike opuštanja i disanja
* smanjenje unosa kofeina
* psihoterapiju (posebno kognitivno-bihejvioralnu)
* po potrebi, adekvatnu terapiju
Takođe, važno je kontrolisati faktore rizika kao što su krvni pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi.
- Čak i male promene u načinu života mogu imati veliki uticaj na smanjenje stresa i očuvanje zdravlja - zaključuje dr Gelbman.
