Merite pritisak nepravilno? Kardiolozi otkrivaju najčešće greške
Merenje krvnog pritiska jedna je od najjednostavnijih, ali i najvažnijih metoda praćenja kardiovaskularnog zdravlja. Iako često deluje kao rutinska procedura koja ne zahteva posebnu pripremu, u stvarnosti je veoma osetljiva na brojne svakodnevne faktore.
Zbog toga ljudi često dobijaju netačna očitavanja krvnog pritiska kod kuće, što može dovesti do pogrešnih zaključaka – na primer, da im je krvni pritisak viši ili niži nego što zapravo jeste. Takva odstupanja mogu uticati na odluke o lečenju i otežati lekarima procenu pravog stanja.
Stručnjaci stoga naglašavaju da pravilna priprema i tehnika merenja igraju ključnu ulogu. Kardiolozi izdvojili su najčešće greške koje se javljaju prilikom merenja krvnog pritiska i objasnili kako ih izbeći kako bi rezultati bili što pouzdaniji.
Korišćenje neodgovarajućeg uređaja ili manžetne
Jedan od najčešćih izvora grešaka je netačna veličina manžetne ili upotreba uređaja koji nisu klinički validirani. Ako je manžetna premala ili prevelika, rezultat može biti značajno iskrivljen, najčešće lažno povišen.
- Iznenađujuće je koliko različitih faktora može uticati na tačnost merenja krvnog pritiska - kaže dr Alison Bigeh, kardiolog iz Medicinskog centra Veksner Državnog univerziteta Ohaja.
Stručnjaci preporučuju upotrebu uređaja za ruku koji su klinički testirani i koji su veličine koje odgovaraju vašoj ruci. Kod kućnih uređaja je važno redovno proveravati njihovu tačnost i funkcionalnost.
Merenje sa punom bešikom
Iako se često zanemaruju, fiziološke potrebe poput pune bešike mogu uticati na rezultate merenja. Telo može reagovati u takvom stanju blagim povećanjem krvnog pritiska, što dovodi do netačnih očitavanja.
- Pacijenti bi trebalo da isprazne bešiku pre merenja - savetuje dr Bigeh, ističući da je to jednostavan korak koji može značajno poboljšati tačnost.
Kretanje, govor i nepravilno držanje
Tokom merenja, važno je izbegavati bilo kakvo kretanje ili razgovor, jer čak i minimalna aktivnost može privremeno povećati krvni pritisak, a položaj tela je podjednako važan.
- Idealno je sedeti u stolici sa oslonjenim leđima, stopalima ravno na podu i bez prekrštenih nogu - objašnjava dr Džoj Gelbman iz Veil Kornel Medicine.
Stručnjaci takođe upozoravaju na takozvani „sindrom belog mantila“, kada sam čin odlaska kod lekara izaziva stres i dovodi do viših vrednosti krvnog pritiska. Bol, anksioznost ili opšte uzbuđenje mogu imati sličan efekat, zbog čega se preporučuje smirivanje nekoliko minuta pre merenja, uz duboko i kontrolisano disanje.
Postavljanje manžetne preko odeće
Uobičajena greška pri merenju krvnog pritiska kod kuće je stavljanje manžetne preko rukava. To može sprečiti pravilan prenos pritiska, što dovodi do netačnih rezultata.
- Preporučuje se upotreba manžetne za nadlakticu, umesto uređaja za zglob ili onog bez manžetne. Manžetna mora biti postavljena direktno na golu ruku, u visini srca - naglašava Bigeh.
Pravilan položaj ruke je takođe ključan – ruka treba da bude oslonjena i opuštena, bez napetosti mišića.
Aktivnosti neposredno pre merenja
Na tačnost merenja mogu uticati i vaše svakodnevne navike neposredno pre procedure. Pušenje, konzumiranje kofeina ili fizička aktivnost u roku od 30 minuta pre merenja mogu privremeno povećati krvni pritisak. Pored toga, važno je izbegavati žurbu.
- Pre merenja, trebalo bi da sednete, opustite se i držite noge neprekrštene najmanje pet minuta - savetuje dr Bigeh. Ovaj period odmora omogućava telu da se stabilizuje, što je ključno za dobijanje realne vrednosti.
Koliko greške mogu uticati na rezultat?
Iako su to naizgled mala odstupanja, njihov uticaj može biti značajan.
- Svaka od ovih grešaka može povećati sistolni i dijastolni krvni pritisak za 5 do 15 mmHg, a ponekad i više, posebno ako se nekoliko njih dogodi istovremeno - upozorava Bigeh.
U praksi, to znači da osoba može biti pogrešno klasifikovana kao osoba sa visokim krvnim pritiskom ili može steći utisak da je njena bolest lošije kontrolisana nego što zapravo jeste.
Kada i kako meriti krvni pritisak?
Da bi se dobila što realnija slika, stručnjaci preporučuju redovno merenje krvnog pritiska ujutru i uveče. Na svakom pregledu treba izvršiti dva merenja u razmaku od jednog minuta, što daje ukupno četiri merenja dnevno.
Ujutru je preporučljivo sačekati nekoliko minuta nakon buđenja, jer su vrednosti tada prirodno više.
Redovno beleženje rezultata u dnevnik pomaže vašem lekaru da prati trendove i prilagođava vašu terapiju. Iako idealan ritam možda neće uvek biti u potpunosti postignut, važno je naglasiti da je svako dosledno i tačno merenje korisno i mnogo bolje od povremenih ili netačnih očitavanja.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
