Možda je i to, kao posledica neznanja, uzrok postojanja mnogih mitova vezanih za depresiju, što doprinosi tome da se oboleli suočavaju s predrasudama i još uvek bivaju stigmatizovani.
Koji su najčešći mitovi o depresiji i zašto u njih ne bi trebalo verovati, objasnila je za Centar zdravlja specijalista psihijatrije dr Romana Despetović Jotanović.
Depresija nije prava bolest, nego stvar tuge ili lenjosti
- Bitno je reći da je depresija bolest, a ne prolazni period lošeg raspoloženja, kaže doktorka Despetović Jotanović i dodaje: da mnogi smatraju da od depresije boluju ‘slabići, pa često oni koji dolaze da potraže pomoć psihijatra imaju osećaj krivice jer su sebi dozvolili da im se ‘to’ dogodi”.
Iako je stalni osećaj tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi poput promena u apetitu i kvalitetu sna, emocionalnih simptome kao što su osećaj bezvrednosti, kao i promene u ponašanju, na primer, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti i obavljanje svakodnevnih obveza, što se često pogrešno tumači kao lenjost.
- Depresija ponekad nema nikakvu vezu s faktorima iz okruženja i može se javiti u periodima života kada se čini da je sve u redu i da nema nikakvog razloga za tugu ili žalost. Posebno je važno naglasiti da nije nečiji izbor niti znak slabosti ili lenjosti, ističe dr Despetović Jotanović.
To je privremeno stanje, koje će vremenom proći
- Depresija je, pojednostavljeno rečeno, najčešće posledica neravnoteže neurotransmitera, hemijskih jedinjenja koji prenose nervne impulse. Takva neravnoteža se održava na funkcionisanje osobe, a uspešno se koriguje lekovima, odnosno antidepresivima, objašnjava ona.
To se može uporediti sa situacijom kada postoji nedostatak hormona štitne žlezde, što utiče na hormonalnu ravnotežu organizma, pa se problem rešava uzimanjem hormona u vidu suplementa.
Kao što se problem sa štitnom žlezdom neće rešiti sam od sebe, tako neće ni depresija. To je zdravstveno stanje koje zahteva lečenje i podršku, a simptomi depresije će se verovatno pogoršati ako se ne leče, pa je važno što ranije potražiti pomoć kako bi se to sprečilo.
Depresija se ne može izlečiti
Depresija je bolest koju se u najvećem broju slučajeva može izlečiti ili bar ublažiti, znači nije tačno da se ona ne može izlečiti. Depresija nije bolest za ceo život, a prognoza je u većini slučajeva dobra i osobe se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima.
- Psihoterapija je ‘lečenje razgovorom’, a usmerava se na jačanje postojećih i otkrivanje novih mehanizama nošenja sa stresom i životnim neprilikama. Postoje brojne vrste psihoterapije, a koju će osoba izabrati zavisi od ličnih afiniteta, smatra doktorka.
Kako navodi, „od lekova se koriste antidepresivi, a njihov efekat počinje da se oseća već kroz dve do tri nedelje.
Antidepresivi menjaju ličnost i izazivaju zavisnost
-Mehanizam delovanja antidepresiva je uticaj na određene hemijske procese u mozgu, što dovodi do poboljšanja simptoma depresije. Antidepresivi nemaju nikakav uticaj na strukturu ličnosti, štaviše, mnogi ljudi se s poboljšanjem stanja nakon uzimanja antidepresiva ponovo osećaju kao ona osoba pre simptoma ove bolesti, kaže doktorka.
Ona dodaje da je: strah od zavisnosti od antidepresiva je neutemeljen jer prava zavisnost, praćena žudnjom, zloupotrebom i povećanjem količine leka da bi se postigao efekt, nije zabeležena kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima više meseci ili godina.
Depresija pogađa samo žene
Statistički gledano, od depresije dvostruko češće obolevaju žene, nego muškarci. To se može delimično objasniti hormonskim razlikama, odnosno varijacijama hormona tokom života žene, ali i time da se kod muškaraca simptomi depresije ponekad drugačije manifestuju.
Neki od primera su agresivno ponašanje, preterano konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci, hronična razdražljivost, a bitno je obratiti pažnju i na takav oblik promena u funkcionisanju”, smatra dr Despetović Jotanović
Kada posumnjati na depresiju i šta učiniti?
Uz to dolazi gubitak interesa i zadovoljstva u stvarima koje su obolelu osobu prethodno veselile, osećaj smanjene energije, pojačano umaranje, promene apetita, koji može biti i smanjen i povećan, smetnje pri spavanju, smanjeno samopoštovanje, osećaj krivice, pa čak i suicidne misli.
Ako kod sebe ili bliskih osoba prepoznate simptome depresije, ključni korak je potražiti stručnu pomoć.
Prenela: N.R.
Izvor: Boom93.rs/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
