Htela je da se samo počeše, a napipala je kvržicu: Ostala je bez obe dojke, ima 25. godina i 20 valunga dnevno
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborPromene raspoloženja, valunzi i noćno znojenje tipične su tegobe menopauze i realnost za 25-godišnju Aleksis Klimpl. Sve je počelo prošlog jula kada je Aleksis, u nameri da se počeše, napipala malu, tvrdu kvržicu na desnoj dojci. U prvi mah pomislila je da je u pitanju cista, ali intuicija joj nije dala mira. I pored svega, nije odmah otišla na pregled, već na surfovanje. Kada je otišla na odmor, tumor je bio veličine bombonice, a mesec dana kasnije veličine grozda. Po povratku sa odmora zakazala je mamografiju i biopsiju, koja je potvrdila najgore strahove. Kvržica je bila trostruko pozitivan rak dojke prvog stadijuma. Dve nedelje kasnije magnetna rezonanca pokazala je da je bolest prešla u drugi stadijum.
Najteži deo puta
Trostruko pozitivan rak dojke je podtip karcinoma kod kojeg su tumorske ćelije pozitivne na tri receptora: estrogen, progesteron i protein HER2. Lekari kažu da je dobra vest što ovaj tip raka dojke ima dobru prognozu i visoke stope izlečenja zahvaljujući ciljanim terapijama.
Kada je počelo lečenje, doktori su upozorili Aleksis da bi hemioterapija mogla da ugrozi njenu plodnost, a da bi hormonske injekcije koje smanjuju rizik od povratka raka mogle da izazovu prevremenu menopauzu. Posle konsultacije sa stručnjakom odlučila je da zamrzne jajne ćelije. Usledio je, kako kaže, „brutalan proces” koji joj je obeležio čitav avgust i predstavljao „jedan od najtežih delova ovog puta”.
Zbog jakih bolova u stomaku posle vađenja jajnih ćelija, Aleksis nije mogla normalno da se kreće dve nedelje.
Borba za kosu
Usledilo je lečenje raka dojke i hemioterapija. Klimpl, koja radi kao PR stručnjak, započela je šest ciklusa hemioterapije.
Kako bi pokušala da sačuva kosu, koristila je takozvani „cold capping”, tretman hlađenja kože glave na oko 3 stepena Celzijusa. Na ovaj način smanjuje se protok krvi i folikuli dlake postaju manje osetljivi na lekove.
Ipak, ledena kapa, koja se nosi pre, tokom i posle terapije, bila je dodatno breme za Aleksis, koja je morala da se bori sa glavoboljama, drhtavicom, vrtoglavicom i bolovima kože glave.
- Uvek sam mislila da ću ovog puta biti jaka, ali čim vam stave tu kapu, kao da se prekidač okrene i potpuno se slomite pred punom prostorijom nepoznatih ljudi - rekla je Aleksis.
Život na pauzi
Kaže da je sve doživela kao život na pauzi. Dok su njeni vršnjaci uživali u mladosti, ona je izgubila oko 30 odsto kose. Razmišljala je da se potpuno obrije, ali znala je da bi je ćelavost, uz sve ostalo kroz šta prolazi, „verovatno slomila”.
Povrh svega, tu je bila i hemioterapija. Kaže da je umor, bolove u telu i osip dobro podnosila, za razliku od mučnine koja joj je najteže padala.
- Ta mučnina bila je u mojim kostima, po celom telu. Bila je stalno tu, svakog dana, četiri i po meseca - priča Aleksis.
Hemioterapiju je završila u decembru prošle godine. Dobra vest bila je da se tumor značajno smanjio. Ipak, ubrzo je prošla kroz niz teških operacija: tumor je uklonjen krajem januara, uradila je dvostruku mastektomiju (odstranila obe dojke) i imala rekonstrukciju dojki u maju.
Odluka da ukloni obe dojke nije bila laka, ali strah od povratka bolesti bio je jači.
- Ako uradite dvostruku mastektomiju, ne možete da dojite dete. Prelomni trenutak bio je kada sam shvatila da to moram da uradim zbog sebe, a ne zbog deteta koje još nemam - priča Aleksis.
Neposredno pre druge operacije, dok je anestezija počinjala da deluje, dobila je dobre vesti - hirurg joj je rekao da je u remisiji.
25 godina i 20 valunga dnevno
Aleksis će, prema savetu lekara, tokom naredne godine primati hormonsku terapiju kako bi se smanjio rizik od povratka raka. Nakon toga, narednih deset godina moraće svakodnevno da pije lek koji sprečava jajnike da proizvode estrogen, čime se dodatno smanjuje mogućnost ponovne pojave bolesti.
Zahvaljujući terapiji, Aleksis dobro kontroliše bolest, koja ju je ipak prerano uvela u menopauzu i donela brojne neprijatne simptome.
- Imam 25 godina i valunge možda 20 puta dnevno - rekla je i dodala da se bori i sa nesanicom, bolovima u zglobovima, vaginalnom suvoćom i promenama raspoloženja.
- Jedan dan sam depresivna, sledeći presrećna, a onda potpuno prazna - navodi Aleksis Klimpl.
Snaga kroz borbu
Uprkos svemu, Klimpl kaže da ju je bolest i borba dodatno ojačala.
- Znala sam da sam jaka osoba zbog svega kroz šta sam prošla, ali ovo me je naučilo da ne postoje granice onoga što mogu da izdržim kada je borba za život u pitanju - navodi Aleksis.
Izvor: nypost.com/ Zdravlje, Kurir