Novi pristup lečenja mozga: Naučnici razvili tehniku koja cilja duboke regije bez operacije
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNaučnici veruju da određene tehnike stimulacije mozga mogu da pomognu u regulisanju poremećenih moždanih aktivnosti kod bolesti kao što su Parkinsonova bolest i depresija. Danas postoje metode koje se primenjuju spolja, preko kože glave, ali one uglavnom deluju samo na površinske delove mozga. Zbog toga im je efekat ograničen. S druge strane, postoji i duboka moždana stimulacija koja može da deluje na unutrašnje delove mozga, ali ona zahteva operaciju i ugradnju elektroda.
Šta je stimulacija temporalne interferencije?
Tim istraživača iz Centra Synapsy na Univerzitetu u Ženevi,u saradnji sa institucijama iz Ciriha i Lozane, razvio je i unapredio novu, obećavajuću metodu koja se zove stimulacija temporalne interferencije. Ova tehnika bi jednog dana mogla da omogući da se duboki delovi mozga stimulišu bez operacije. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Cell Systems.
Mozak funkcioniše putem električnih i hemijskih signala koji prolaze kroz složene mreže nervnih ćelija. Kod određenih bolesti, ti signali postaju poremećeni, mogu da budui preslabi, previše jaki ili nesinhronizovani. Ideja stimulacije je da se ti obrasci ponovo „usklade“ i vrate u normalu.
Kako objašnjava jedan od istraživača, cilj nije da se „pobudi ceo mozak“, već da se deluje samo na određene poremećene moždane mreže. Problem je što se neke važne oblasti, koje kontrolišu pokret, emocije ili pamćenje, nalaze duboko u mozgu i teško su dostupne bez invazivnih metoda.
Nova alternativa između dve postojeće metode
Postojeće neinvazivne tehnike, kao što su magnetna stimulacija mozga i slične metode, uglavnom deluju površinski. Duboka stimulacija je efikasnija, ali zahteva operaciju.
Nova metoda, stimulacija temporalne interferencije, pokušava da spoji najbolje iz oba sveta - da dopre do dubokih delova mozga, ali bez hirurške intervencije.
Ona funkcioniše tako što se kroz glavu šalju dva električna signala visoke frekvencije koji se blago razlikuju. Kada se susretnu u mozgu, oni stvaraju „rezultat“ koji je sporiji i na koji nervne ćelije mogu da reaguju.
Jedan od naučnika objašnjava da nervne ćelije ne reaguju dobro na vrlo brze signale, ali mogu da „prepoznaju“ ovaj sporedni efekat koji nastaje njihovim preklapanjem.
Ipak, iako ova metoda deluje obećavajuće, do sada nije bilo dovoljno jasno da li utiče samo na ciljano područje ili i na druge delove mozga.
Šta se dešava u ostatku mozga?
Istraživači su testirali metodu na laboratorijskim miševima, fokusirajući se na jednu konkretnu regiju mozga. Uz pomoć naprednih tehnika snimanja, pratili su kako stimulacija utiče ne samo na ciljanu oblast, već i na ostatak mozga.
Otkrili su da metoda zaista utiče na željenu regiju, ali da postoje i neželjeni efekti u drugim delovima mozga.
Korak ka preciznijoj i bezbednijoj primeni
Kako bi rešili ovaj problem, naučnici su dodali dodatni par elektroda koji „poništava“ neželjene efekte u drugim delovima mozga, dok ciljano dejstvo ostaje očuvano.
Ovo je važan korak ka tome da se metoda učini preciznijom i potencijalno bezbednijom za buduću primenu kod ljudi.
Iako ova tehnologija još nije spremna da zameni postojeće terapije, ona bi u budućnosti mogla da postane važan dodatni alat u lečenju bolesti kao što su depresija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, zavisnosti i Parkinsonova bolest, veruju stručnjaci.
Izvor: news-medical.net/ zdravlje. kurir.rs