Dehidrataciju prvo oseća mozak, a tek onda dolazi žeđ: Prof. dr Vešović otkriva zašto je to opasno
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborMnogi misle da je žeđ prvi znak da organizmu nedostaje voda. Međutim, kada osetite žeđ, telo je već ušlo u stanje dehidratacije, kaže na svom Instagram profilu prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije i lekar integrativne medicine. Profesor otkriva zbog čega dehidratacija prvo pogađa mozak, kako utiče na koncentraciju i pažnju i zašto opterećuje srce.
- Prvi simptomi dehidratacije mogu da se jave u centralnom nervnom sistemu, jer oko 80 odsto ljudskog organizma čini voda. Pojedina tkiva sadrže više, a neka manje vode, dok je mozak među organima sa njenim najvećim udelom - čak do 90 odsto. Dovoljan je pad količine vode u mozgu od oko jedan odsto da se pojave prvi znaci dehidratacije - objašnjava prof. dr Vešović.
To znači da dolazi do slabljenja koncentracije, pažnje i fokusa, što može da bude posebno opasno kod osoba koje upravljaju motornim vozilom. Može da se javi i takozvana mentalna ili moždana magla (brain fog), a ako se na vreme ne reaguje, posledice mogu da budu i ozbiljnije, dodaje profesor.
- Važno je znati da se osećaj žeđi javlja tek kasnije, odnosno da nije prvi znak dehidratacije. Kada ga osetimo, organizam je već izgubio deo tečnosti - naglašava profesor i podseća zašto je to važno, ne samo za narvni sisrem.
- Ako u organizmu nema dovoljno vode, krv postaje gušća i sporije prolazi kroz krvne sudove. Zbog toga srce mora da radi pod većim opterećenjem kako bi obezbedilo dovoljan protok krvi i snabdevanje svih tkiva i organa - poručuje prof. dr Dušan Vešović.