Kako smanjiti želju za slatkišima? Prof. dr Vešović otkriva 5 praktičnih rešenja
Želja za slatkišima nije "slab karakter", već kombinacija biohemije, navika i načina života. Da bismo je razumeli, moramo znati šta se u telu zapravo dešava, kaže na svom Instagram nalogu prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije i lekar integrativne medicine i otkriva praktična rešenja.
- Kada unosimo slatkiše, unosimo proste ugljene hidrate - šećere koji vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi. Nakon toga dolazi do naglog pada, što telo doživljava kao "alarm" i šalje signal za još slatkog. A što više šećera unosimo, taloži se višak energije u ćelijama, što vodi ka povećanju telesne težine i dodatnim zdravstvenim problemima - objašnjava dr Vešović.
Zašto onda stalno tražimo slatko?
Osim fizioloških razloga, postoji i psihološki mehanizam: šećer oslobađa dopamin, hormon koji stvara osećaj nagrade. Kada se dopamin stalno stimuliše, mozak vremenom traži sve veću količinu slatkiša da bi postigao isti osećaj zadovoljstva. To je spirala koja vodi u zavisničko ponašanje, sugeriše doktor.
- Zato je važno da stabilizujemo nivo šećera u krvi i smanjimo te oscilacije. Najefikasniji način je uvođenje složenih ugljenih hidrata i vlakana, odnosnointegralnih žitarica, povrća, mahunarki i voća. Oni obezbeđuju dugotrajniju energiju i sprečavaju nagle padove glukoze - savetuje dr Vešović.
Ostali faktori
Trebalo bi imati u vidu i druge ključne faktore, navodi doktor, kao što su:
- Slatkiši neće nestati iz života preko noći, ali dosledne male navike mogu značajno da smanje njihovu privlačnost. A kada podržimo telo pravilnom ishranom, snom i rutinom, organizam više ne traži "brze popravke", već funkcioniše stabilno i bez naglih oscilacija - poručuje prof. dr Dušan Vešović.
