Nagli skok u reku ili jezero na +30 stepeni nekada je uvod u tragediju: Voda ne mora da bude ledena, kako da izbegnemo hladni šok?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNagli skok u hladnu vodu tokom talasa velikih vrućina može da izazove takozvani hladni šok, stanje tokom kojeg dolazi do ubrzanog disanja, iznenadnog udisaja vazduha ili poremećaja rada srca. Hladni šok povećava rizik od utapanja. Nažalost, svakog leta neko se utopi u reci, jezeru, moru. Nema razloga za strah koji će da pokvari odmor, ali oprez je potreban, jer sa prirodom nema šale.
Skok u jezero ili reku može delovati kao idealan način da se osvežite, ali i pored toga što je vazduh veoma topao, voda može da bude hladna i da izazove opasnu reakciju organizma koja povećava rizik od utapanja.
Zašto je skakanje u hladnu vodu rizično?
Jezera i reke često ostaju hladni i tokom toplotnih talasa, jer se vazduh zagreva mnogo brže od vode. Temperatura vode može ostati niska čak i nakon nekoliko uzastopnih veoma toplih dana.
Dr Zakarij Šleder, vanredni profesor kineziologije na Fakultetu javnog zdravlja Univerziteta Indijana, objašnjava da ova razlika u temperaturi vode i vazduha može imati ozbiljne posledice.
Nagli ulazak u hladnu vodu može da izazove takozvani hladni šok (cold shock response), prirodnu reakciju organizma tokom koje dolazi do nekontrolisanog naglog udisaja vazduha, ubrzanog disanja, a kod pojedinih ljudi čak i do poremećaja rada srca. Voda pritom ne mora biti ledena. Ova reakcija može da se javi već pri temperaturi vode od oko 25 °C.
- Svi smo doživeli situaciju da očekujete toplu vodu pod tušem, a iznenadi vas hladna voda. U ovakvoj prilici instinktivno naglo udahnete. Ova reakcija javlja se i na reci ili jezeru i može da dovede do nesreća i utapanja - kaže Šleder.
Dodatni rizik nastaje kada osoba skoči u hladnu vodu nakon dužeg boravka na jakom suncu. Tada organizam doživljava naglu promenu temperature, što dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Utapanje je moguće već nekoliko minuta nakon naglog ulaska u hladnu vodu. Opasnost nije samo hladna voda, već i način na koji organizam reaguje na iznenadnu promenu temperature. Slična reakcija može da se dogodi i u bazenu, ali je rizik obično manji, jer se voda u većini bazena održava na temperaturi iznad 25 °C.
Dehidratacija dodatno povećava rizik
Tokom toplotnog talasa posebno je važno unositi dovoljno tečnosti. Stručnjaci savetuju da pijete dovoljno vode, a da ograničite alkohol, zaslađena pića i napitke sa velikom količinom kofeina, jer mogu doprineti dehidrataciji.
Kada organizam izgubi previše tečnosti, smanjuje se zapremina krvi, pa srce mora pojačano da radi kako bi održalo normalan krvni pritisak. Pošto hladni šok prvenstveno pogađa kardiovaskularni i centralni nervni sistem, dehidratacija može dodatno da poveća rizik od ozbiljnih komplikacija, objašnjava dr Rajan Marino, specijalista urgentne medicine i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kejs Vestern Rizerv.
Iz istog razloga, osobe koje imaju bolesti srca ili poremećaje cirkulacije trebalo bi da izbegavaju naglo skakanje u hladnu vodu.
- Mlađe osobe, koje uglavnom imaju zdraviji kardiovaskularni sistem, verovatno imaju manji rizik, ali vidimo da se ova reakcija može javiti veoma lako. Nastupa iznenada i predstavlja potpuno nevoljan odgovor organizma - kaže Marino.
Kako da se bezbedno rashladimo tokom velikih vrućina?
Ekstremne vrućine predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti povezanih sa vremenskim prilikama, zbog čega je važno pronaći bezbedan način za rashlađivanje. Kupanje u jezeru, reci ili moru i dalje može biti odličan izbor, ali stručnjaci savetuju da u vodu ulazite postepeno.
Najpre pokvasite stopala, zatim poprskajte vrat, lice ili zglobove ruku, a tek potom polako uđite u vodu. Na taj način organizam ima vremena da oseti promenu temperature i prilagodi disanje, pa je rizik od hladnog šoka znatno manji nego kod naglog skoka u vodu.
- Kada je veoma vruće, ulazak u vodu može da nas lepo rashladi. Samo budite svesni da može doći do hladnog šoka, zato pokušajte da kontrolišete disanje i držite glavu iznad vode dok se organizam ne prilagodi - kaže Šleder.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje,kurir.rs