Eksperimentalna vakcina protiv raka pankreasa budi nadu: Mogla bi da zaštiti osobe sa visokim genetskim rizikom
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborEksperimentalna vakcina mogla bi da promeni pristup prevenciji raka pankreasa kod rizičnih osoba, tvrdi novo istraživanje. Rak pankreasa jedan je od najtežih oblika malignih bolesti, pre svega zato što u početnim fazama često prolazi bez jasnih simptoma. Zbog toga se kod velikog broja pacijenata otkriva tek kada je bolest već uznapredovala, što značajno otežava lečenje.
Kod približno 10 odsto obolelih razvoj ove bolesti povezan je sa naslednim genetskim promenama koje višestruko povećavaju rizik. Upravo za ovu grupu pacijenata naučnici pokušavaju da pronađu nove načine prevencije.
Imuni sistem deluje pre tumora
Rezultati ranog istraživanja objavljenog u časopisu Cancer Discovery ukazuju na mogućnost da bi eksperimentalna vakcina jednog dana mogla da pomogne imunom sistemu da prepozna i ukloni ćelije koje nose promene povezane sa rakom pankreasa, pre nego što dođe do razvoja tumora.
Vakcina „uči“ imuni sistem da prepozna rizične ćelije
U kliničkom ispitivanju učestvovalo je 20 osoba koje imaju nasledno povećan rizik od raka pankreasa. Svi učesnici dobili su četiri doze eksperimentalne vakcine mKRAS-VAX tokom perioda od 13 nedelja.
Cilj vakcine bio je da aktivira imuni sistem protiv šest najčešćih mutacija gena KRAS, koje imaju važnu ulogu u velikom broju naslednih slučajeva raka pankreasa. Princip delovanja zasniva se na tome da odbrambeni sistem organizma nauči da prepozna ćelije sa ovim genetskim promenama i reaguje pre nego što one postanu maligne.
Analiza rezultata pokazala je da je kod 18 od 20 ispitanika razvijen odgovarajući imuni odgovor, što ukazuje da je vakcina uspela da pokrene ciljanu reakciju organizma. Tokom praćenja nije registrovan razvoj promena koje prethode raku
Nakon vakcinacije učesnici su praćeni u proseku 16,5 meseci. Lekari su redovno analizirali krv i kontrolisali stanje pankreasa kako bi pratili eventualnu pojavu cista, lezija ili tumorskih promena.
Period praćenja
Tokom perioda praćenja nijedna osoba nije razvila prekancerozne promene na pankreasu koje bi mogle da budu uvod u nastanak karcinoma.
Istraživači su primetili i da su se kod 37,5 odsto vakcinisanih učesnika postojeće ciste na pankreasu smanjile ili potpuno povukle. U grupi osoba koje nisu primile vakcinu, sličan efekat zabeležen je kod 6,8 odsto ispitanika.
Promene su teško uočljive postojećom dijagnostikom
Za sada se osobe sa visokim rizikom samo prate. Trenutno osobe koje nose nasledne mutacije povezane sa rakom pankreasa uglavnom prolaze kroz redovne kontrole kako bi se eventualne promene otkrile što ranije.
Ukoliko se uoče sumnjive promene, lekari mogu da preporuče hirurško uklanjanje dela pankreasa. Ipak, ni operacija ne pruža potpunu sigurnost, jer se bolest može ponovo pojaviti. Dodatni problem predstavlja činjenica da su rane prekancerozne promene često veoma male i teško uočljive postojećim metodama snimanja.
Zbog toga naučnici smatraju da bi sprečavanje nastanka takvih promena moglo da predstavlja potpuno novu strategiju u borbi protiv raka pankreasa.
Potrebna su veća istraživanja
Stručnjaci upozoravaju da su rezultati za sada preliminarni i da je istraživanje obuhvatilo mali broj učesnika. Glavni cilj bio je da se proveri bezbednost vakcine i njena sposobnost da izazove imuni odgovor.
Iako ovo istraživanje još ne dokazuje da vakcina može sigurno da spreči pojavu raka pankreasa, ono predstavlja važan prvi korak i pokazuje da je preventivna imunoterapija mogući pravac budućeg lečenja.
Naučnici navode da je vakcina bila dobro podnošena i da nisu zabeležene ozbiljne neželjene reakcije. Zbog ohrabrujućih rezultata planiraju se obimnija klinička ispitivanja koja bi trebalo da pokažu da li ovaj pristup zaista može da smanji rizik od razvoja jednog od najagresivnijih oblika raka.
Izvor: medicinenet.com/ zdravlje.kurir.rs