Direktorka "Batuta" o groznici Zapadnog Nila: Oprez je neophodan, ali nema razloga za brigu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborU Srbiji su registrovana prva dva slučaja groznice Zapadnog Nila ove sezone, a infekcije ovim virusom očekuju se i tokom narednih nedelja, budući da se kod nas pojavljuju u periodu od početka juna do kraja septembra. Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prof. dr Verica Jovanović kaže da trenutno nema razloga za zabrinutost, ali podseća da je važno zaštititi se od uboda komaraca, posebno u delovima dana kada su najaktivniji.
- U ovom trenutku nemamo razlog za zabrinutost, zato što će se infekcije izazvane virusom Zapadnog Nila pojavljivati svake sezone. Ono što je najvažnije za sve nas je da izbegavamo periode dana kada je intenzitet uboda komaraca veoma izražen, u sumrak i zoru - poručila je Jovanovićeva.
U Srbiji dominiraju komarci roda Culex, koji mogu da prenesu virus sa životinja, pre svega ptica, na ljude.
Iako su ove sezone registrovana prva dva slučaja, Jovanovićeva je ukazala na to da se otkriveni slučajevi najčešće odnose na teže oblike infekcije, uključujući zapaljenje mozga (encefalitis) ili moždanih ovojnica (meningitis), naročito kod osoba sa hroničnim bolestima.
Kao mere zaštite preporučuju se izbegavanje dužeg boravka pored vode i u vlažnim sredinama u vreme najveće aktivnosti komaraca, nošenje široke odeće dugih rukava i nogavica, boravak u klimatizovanim prostorijama i korišćenje repelenata.
Batut obeležava 102 godine rada
Institut za javno zdravlje Srbije uskoro obeležava 102 godine postojanja. Jovanovićeva je istakla da Institut prati kretanje zaraznih i nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i maligne bolesti, kao i da se sistem nadzora unapređuje razvojem mikrobioloških laboratorija i savremenih tehnologija.
- U stalnoj smo saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti i američkim Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti. Njihove preporuke već smo primenili u svakodnevnom radu i po njima postupamo. Spremni smo da reagujemo i odgovorimo na nove izazove - rekla je Jovanovićeva o novim pretnjama zaraznih bolesti.
Odziv na skrining može da bude bolji
Kada je reč o preventivnim programima, Jovanovićeva je ocenila da je odziv građana dobar, ali da bi trebalo da bude veći, posebno u ciljnim grupama. Mamografija se preporučuje ženama od 50 do 69 godina jednom u dve godine, Papanikolau test ženama od 25 do 64 godine najmanje jednom u tri godine, dok se za rano otkrivanje raka debelog creva koristi test na skriveno krvarenje u stolici, pre pojave simptoma.
Govoreći o imunizaciji, upozorila je na širenje dezinformacija posle pandemije kovida i pozvala roditelje da ne odlažu obaveznu vakcinaciju dece, već da se o nedoumicama posavetuju sa pedijatrima.
- Ne treba da zaboravimo da je deo medicine preventivna medicina, da od nje sve počinje i da smo svi učesnici u njenom jačanju u našoj zajednici. Pozivam sve građane da razmisle kada su poslednji put, bez ikakvog zdravstvenog problema, otišli na preventivni pregled u svoj dom zdravlja - zaključila je Jovanovićeva.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs