Holesterol nije jedini krivac za aterosklerozu: Prof. Stoljiković otkriva šta još oštećuje krvne sudove
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborVisok holesterol pali crvenu lampicu zbog rizika za srce i krvne sudove, ali šta kada neko godinama ima povišene vrednosti, a nema aterosklerozu? Ili obrnuto - laboratorijski nalaz ne deluje zabrinjavajuće, a promene na krvnim sudovima ipak postoje? Holesterol jeste važan faktor rizika, ali nije jedini deo mnogo složenijeg procesa koji se odvija u našim arterijama. Šta zapravo stvara uslove da počne taloženje i kakvu ulogu u tome imaju šećer, stres i homocistein, objašnjava prof. dr Staniša Stojiljković, profesor, predavač, nutricionista i fiziolog.
- Postoje dve vrste holesterola - jedan je "graditelj", a drugi je "otpad" koji bi posle određenog posla trebalo da vratimo u jetru. Holesterol koji je graditelj na neki način učestvuje u zaceljivanju oštećenja u kardiovaskularnom sistemu i ima izuzetno važnu ulogu u organizmu, između ostalog i u stvaranju žučnih kiselina. Ako u cevovodu nema nikakvih problema, kroz njega će lako proteći bilo koja tečnost - voda, krv, ulje... Međutim, ako u našem "cevovodu" postoje sitna oštećenja, ona mogu da budu mesta na kojima će se taložiti ne samo holesterol već i druge lepljive supstance. Tako se ne samo na površini već i u dubljim slojevima arterija stvaraju naslage - navodi prof. dr Stojiljković.
U tome učestvuje i proces glikacije, odnosno vezivanje šećera za proteine. Vezivanje šećera za proteine i holesterol doprinosi stvaranju naslaga, a ova sitna oštećenja mogu da budu mesta na kojima taj proces počinje.
- Ko zapravo pravi te "rupice" u našem cevovodu? Homocistein. Višak homocisteina može da doprinese njihovom nastanku i zato bi osobe koje imaju kardiovaskularne probleme trebalo da se konsultuju sa kardiologom ili svojim lekarom o tome da li je potrebno uključiti vitamine B6, B12 i folnu kiselinu - savetuje profesor.
Kakve veze stres ima sa taloženjem holesterola?
Postoje osobe koje imaju visok holesterol, a žive, rade i zdrave su i on im ne pravi probleme. Postoje i osobe koje imaju nizak holesterol, a ipak imaju aterosklerozu i druge probleme, dodaje profesor.
- Ko su te osobe? Ako se stalno nerviramo, adrenalin i kortizol nalažu jetri da, bez obzira na to što ne jedemo šećere, posegne za svojim rezervama. Jetra tada glikogen pretvara u glukozu, a taj šećer učestvuje u procesu glikacije, odnosno vezuje se za proteine unutar kardiovaskularnog sistema i stvara uslove za taloženje holesterola. Dakle, holesterol ovde predstavlja samo jedan deo procesa. Nemojmo zato olako da posmatramo pojam holesterola. Potrebno je razgovarati sa osobom, sagledati stanje čitavog organizma, a zatim odlučiti o odgovarajućoj medicinskoj ili drugoj terapiji, odnosno, uz odgovarajuću medicinsku terapiju, eventualno primeniti takozvani funkcionalni detoks - poručuje prof. dr Staniša Stojiljković.