Deset svakodnevnih znakova da štitna žlezda ne radi ispravno: Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborVaša štitna žlezda je možda mala, ali ima veliki uticaj na funkcionisanje vašeg tela. Žlezda u obliku leptira u vašem vratu proizvodi hormone koji pomažu u regulisanju metabolizma, telesne temperature, otkucaja srca, varenja i nivoa energije.
Kada štitna žlezda proizvodi premalo hormona, to uzrokuje hipotireozu. Kada proizvodi previše, može dovesti do hipertireoze. Oba stanja mogu uticati na svakodnevno zdravlje, ali njihovi simptomi se lako mogu pomešati sa stresom, starenjem ili drugim uobičajenim problemima.
Deset znakova, prema dr Džajaditji Gošu, konsultantu endokrinologu u bolnicama Jašoda u Malakpetu, koji mogu ukazivati na to da vaša štitna žlezda ne funkcioniše ispravno.
Neobjašnjivo povećanje ili gubitak težine
Studija objavljena u časopisu „Endokrinska praksa“ ukazuje da iznenadna ili neobjašnjiva promena težine može biti jedan od istaknutijih simptoma povezanih sa štitnom žlezdom.
Slaba štitna žlezda usporava metabolizam tela i može doprineti povećanju telesne težine, čak i bez većih promena u načinu ishrane.
Preaktivna štitna žlezda može imati suprotan efekat, uzrokujući neobjašnjiv gubitak težine uprkos normalnom ili povećanom apetitu.
Promene težine mogu imati mnogo uzroka, tako da probleme sa štitnom žlezdom ne treba pretpostaviti samo na osnovu telesne težine.
Konstantan umor
Osećaj iscrpljenosti uprkos dovoljnom snu ponekad može biti povezan sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom. Nizak nivo hormona štitne žlezde može usporiti nekoliko telesnih procesa, zbog čega se osoba oseća tromo i bez energije.
Neki ljudi mogu primetiti i slabiju koncentraciju ili poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka.
Uporan umor može biti posledica anemije, lošeg sna, stresa i drugih zdravstvenih stanja, zbog čega je važna pravilna procena.
Osećaj neuobičajene hladnoće ili vrućine
Da li stalno posežete za dodatnim slojem odeće dok su svi ostali opušteni? Povećana osetljivost na hladnoću čest je simptom hipotireoze jer se metabolizam tela usporava i proizvodi se manje toplote.
Ljudi sa preaktivnom štitnom žlezdom mogu, umesto toga, osećati neuobičajenu vrućinu ili se znojiti više nego obično, čak i kada je temperatura prijatna.
Ako primetite trajnu promenu u uobičajenoj toleranciji na temperaturu, trebalo bi da razgovarate sa lekarom.
Promene u otkucajima srca
Hormoni štitne žlezde utiču na srčani ritam, pokazuje studija objavljena u časopisu „Srčani ritam“.
Preaktivna štitna žlezda može izazvati ubrzan ili nepravilan rad srca, ponekad praćen lupanjem srca, anksioznošću ili znojenjem. Ako imate česte palpitacije, neuobičajeno brz ili spor rad srca, vrtoglavicu ili nesvesticu, važna je lekarska procena.
Kosa postaje tanja ili opada
Promene na kosi ponekad mogu biti još jedan znak problema sa štitnom žlezdom. Neaktivna ili preaktivna štitna žlezda može poremetiti normalan ciklus rasta kose, što dovodi do njenog proređivanja ili pojačanog opadanja.
Neki ljudi mogu primetiti i promene na obrvama, posebno njihovo proređivanje prema spoljašnjim ivicama.
Međutim, gubitak kose može biti posledica i nedostatka hranljivih materija, hormonskih promena, stresa, određenih lekova i drugih stanja.
Suva koža ili promene u znojenju
Hormoni štitne žlezde utiču na kožu i njenu sposobnost da zadrži vlagu.
Osobe sa hipotireozom mogu razviti suvu, grubu ili perutavu kožu i mogu se znojiti manje nego obično. Hipertireoza može imati suprotan efekat, sa pojačanim znojenjem i toplijom, ponekad vlažnijom kožom.
Uporne promene na koži koje se javljaju zajedno sa drugim simptomima problema sa štitnom žlezdom treba proveriti, a ne posmatrati samo kao kozmetički problem.
Zatvor ili učestala stolica
Štitna žlezda može uticati na brzinu kojom se hrana kreće kroz sistem za varenje, pokazuje studija objavljena u časopisu „Granice u fiziologiji“.
Kod smanjene aktivnosti štitne žlezde pražnjenje creva može postati ređe, što dovodi do zatvora. Preaktivna štitna žlezda može ubrzati varenje i izazvati češće pražnjenje creva ili dijareju.
Simptomi iz sistema za varenje su česti i mogu imati različite uzroke, ali iznenadna i trajna promena praćena promenama težine ili nivoa energije može zahtevati proveru funkcije štitne žlezde.
Promene raspoloženja i koncentracije
Problemi sa štitnom žlezdom mogu uticati na više od fizičkog zdravlja.
Hipotireoza može biti povezana sa lošijim raspoloženjem, teškoćama sa koncentracijom, usporenim razmišljanjem i manjkom motivacije.
Hipertireoza može izazvati anksioznost, razdražljivost, nemir i probleme sa spavanjem.
Ovi simptomi su takođe česti kod stresa, poremećaja spavanja i različitih stanja mentalnog zdravlja. Međutim, ako se promene raspoloženja javljaju zajedno sa fizičkim simptomima, poput promene težine, palpitacija ili osetljivosti na temperaturu, možda će biti potrebno proveriti funkciju štitne žlezde.
Promene menstrualnog ciklusa
Hormoni štitne žlezde utiču na reproduktivni sistem, pa poremećaji rada štitne žlezde mogu uticati i na menstrualni ciklus.
Slaba štitna žlezda može izazvati obilnije ili češće menstruacije, dok preaktivna štitna žlezda može dovesti do slabijih ili ređih menstruacija.
Neke osobe mogu primetiti i druge promene u ciklusu kada nivo hormona štitne žlezde nije pravilno regulisan. Pošto menstrualne promene mogu imati brojne uzroke, o njima treba razgovarati sa lekarom ako su uporne ili neuobičajene.
Otok u vratu
Vidljiv ili primetan otok na prednjem delu vrata ponekad može ukazivati na uvećanu štitnu žlezdu, poznatu kao gušavost. Čvorovi na štitnoj žlezdi takođe mogu izazvati kvržicu ili otok.
Neka oboljenja štitne žlezde mogu uvećati žlezdu čak i kada su nivoi hormona normalni. Zato novu kvržicu na vratu treba medicinski proveriti, a ne pretpostaviti da je reč o problemu sa štitnom žlezdom.
Teškoće sa gutanjem, problemi sa disanjem ili brzo rastući otok vrata zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Da li se simptomi štitne žlezde mogu razlikovati od osobe do osobe?
Da. Nisu svi ljudi sa poremećajem rada štitne žlezde izloženi istim simptomima. Neki mogu imati nekoliko simptoma, dok drugi mogu imati samo jedan ili dva. Simptomi se takođe mogu razvijati postepeno, zbog čega ih je lako prevideti.
To je posebno izraženo kod hipotireoze, gde umor, povećanje telesne težine, suva koža ili zatvor u početku mogu biti pripisani starenju ili načinu života.
Kako se dijagnostikuju problemi sa štitnom žlezdom?
Lekar obično počinje razgovorom o zdravstvenoj istoriji i fizičkim pregledom. Zatim se rade analize krvi kako bi se proverila funkcija štitne žlezde.
Najčešće se mere tireostimulišući hormon (TSH) i tiroksin (T4).
Ako rezultati ukažu na poremećaj rada štitne žlezde, mogu se preporučiti dodatne analize kako bi se utvrdio osnovni uzrok. U nekim slučajevima potreban je ultrazvuk ili druga dijagnostika, naročito ako postoji čvor ili uvećanje štitne žlezde.
Kada posetiti lekara?
Razgovarajte sa lekarom ako imate nekoliko upornih simptoma, poput neobjašnjive promene težine u kombinaciji sa umorom, promena u pražnjenju creva, osetljivosti na temperaturu ili menstrualnih nepravilnosti. Lekarsku pomoć trebalo bi potražiti i ako primetite:
- uporne ili neobjašnjive palpitacije
- novu kvržicu ili otok na vratu
- teškoće sa gutanjem ili disanjem
- značajan i neobjašnjiv gubitak težine
- izraženu slabost ili pogoršanje simptoma
Rana dijagnoza može pomoći u regulisanju nivoa hormona štitne žlezde i sprečavanju mogućih komplikacija.
Izvor: Onlymyhelth.com/Zdravlje.Kurir.rs