Zauške se lako prenose i nekad mogu da izazovu ozbiljne komplikacije: Od upale testisa do gubitka sluha
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborZauške su virusna infekcija koja izaziva oticanje pljuvačnih žlezda i simptome slične gripu. MMR vakcina, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeole, ključna je za prevenciju bolesti i smanjenje rizika od težih simptoma i komplikacija, napominju lekari.
MMR vakcina može da spreči zauške, ali ne postoji specifičan lek koji može da izleči samu bolest. Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma i sprečavanje mogućih komplikacija. Većina osoba se oporavi bez posebnog lečenja.
Koji simptomi mogu da se jave?
Osobe zaražene virusom zaušaka počinju da osećaju simptome 16 do 18 dana nakon izlaganja virusu. Bolest se obično razvija u dve faze: prvo se javljaju blagi simptomi slični gripu, a zatim dolazi do oticanja parotidnih pljuvačnih žlezda.
Rani simptomi zaušaka mogu da se ispolje kao blago povišena temperatura, gubitak apetita, glavobolja, bolovi u mišićima i umor. Ova faza može da traje nekoliko dana pre nego što se pojavi otok.
Simptomi upale pljuvačnih žlezda
Najpoznatiji simptom zaušaka jeste otečeno i podbulo lice, što nastaje zbog oticanja parotidnih pljuvačnih žlezda koje se nalaze ispod i ispred ušiju. Kako žlezde otiču, mogu da budu bolne i osetljive.
Otok može da zahvati jednu ili obe strane lica. Obično je najizraženiji tokom prvih nekoliko dana, a zatim se postepeno povlači u roku od oko nedelju dana.
Virus zaušaka izaziva otok i upalu pljuvačnih žlezda, naročito parotidnih. U nekim slučajevima infekcija može da zahvati i testise, jajnike i mlečne žlezde.
Kako se virus zaušaka prenosi?
Zauške izaziva virus iz roda Rubulavirus. Virus se najčešće prenosi kapljicama i sekretom iz disajnih puteva kada zaražena osoba kašlje ili kija.
Do zaraze može doći i deljenjem predmeta za ličnu upotrebu sa zaraženom osobom, kao i bliskim kontaktom, uključujući ljubljenje.
Ko je u povećanom riziku?
Od zaušaka može da oboli bilo ko, ali veći rizik imaju:
deca uzrasta od 2 do 12 godina, naročito ako nisu pravilno vakcinisana
osobe koje nisu primile MMR vakcinu
osobe sa oslabljenim imunitetom ili određenim autoimunskim bolestima
trudnice, naročito ako nisu vakcinisane
osobe koje putuju u inostranstvo
ljudi koji žive u kolektivima i prostorima sa većim brojem osoba, poput studenata u studentskim domovima, dece koja se bave kontaktnim sportovima ili starijih osoba koje žive u ustanovama za negu
Kako se potvrđuje dijagnoza?
Ako imate otok lica i upalu parotidnih žlezda, lekar može da postavi sumnju na zauške na osnovu pregleda i razgovora o simptomima, vakcinalnom statusu i eventualnim nedavnim putovanjima.
Dijagnoza može da se potvrdi uzimanjem uzorka pljuvačke iz grla ili obraza, koji se zatim šalje u laboratoriju na analizu. Lekar može da zatraži i analizu krvi kako bi se utvrdilo prisustvo antitela na virus zaušaka, što može ukazivati na aktuelnu ili nedavno preležanu infekciju.
Kako ublažiti simptome zaušaka?
Zauške su virusna infekcija, pa ne postoji specifičan lek koji može da izleči samu bolest. Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma i sprečavanje mogućih komplikacija.
Većina ljudi se oporavi bez posebnog lečenja. Da biste ublažili tegobe i pomogli organizmu da se izbori sa infekcijom, lekari savetuju:
dovoljno odmora
unos dovoljne količine tečnosti
mekanu i blagu hranu koja ne zahteva mnogo žvakanja
lekove protiv bolova koji se izdaju bez recepta, s tim da se deci i tinejdžerima mlađim od 18 godina ne savetuje aspirin
primenu hladnih ili toplih obloga na otečeno lice
kod otoka testisa, primenu hladnih obloga
kod bola u grlu, ispiranje grla slanom vodom i konzumiranje hladne hrane, poput sladoleda na štapiću
Kako sprečiti širenje zaušaka?
Najbolji način za prevenciju zaušaka jeste MMR vakcina. Iako vakcina ne pruža stoprocentnu zaštitu, značajno smanjuje rizik od težih simptoma i komplikacija kod osoba koje se ipak zaraze.
Vakcinacija takođe smanjuje širenje virusa i štiti ljude u zajednici koji ne mogu da prime vakcinu, poput veoma malih beba. Zaštita uglavnom traje tokom celog života, iako kod nekih starijih osoba vremenom može da oslabi.
Širenje zaušaka može se sprečiti i tako što ćete ostati kod kuće, a ako je moguće, izbegavati bliski kontakt sa drugim ukućanima dok ste bolesni. Preporučuje se izolacija tokom bolesti i pet dana nakon pojave otoka pljuvačnih žlezda.
Važno je i da redovno perete ruke, kao i da pokrivate usta i nos prilikom kašljanja i kijanja.
Moguće komplikacije
Pre uvođenja široko rasprostranjene vakcinacije, komplikacije su se javljale kod oko 25 do 50 odsto osoba zaraženih zauškama. Danas se komplikacije smatraju retkim, ali i dalje mogu da se pojave.
Najčešće komplikacije zaušaka uključuju:
Orhitis – otok jednog ili oba testisa relativno je česta komplikacija kod muškaraca sa zauškama i može biti veoma bolan. Može da dovede do trajnih promena u veličini testisa, ali uglavnom ne utiče na plodnost.
Pankreatitis – zauške mogu da izazovu upalu pankreasa, praćenu jakim bolom u stomaku, mučninom i povraćanjem.
Encefalitis i meningitis – encefalitis je upala mozga i javlja se kod približno jedne od 1.000 osoba sa zauškama. Meningitis je upala ovojnica koje okružuju mozak i javlja se kod oko 1 do 10 odsto obolelih. Oba stanja su ozbiljna. Osoba koja ima zauške i jaku glavobolju, ukočen vrat, napade ili izrazitu pospanost treba odmah da potraži lekarsku pomoć.
Gubitak sluha – u retkim slučajevima zauške mogu da izazovu gubitak sluha na jednom ili oba uha. Oštećenje je često trajno i ne poboljšava se lečenjem. Ova komplikacija češća je kod nevakcinisanih osoba.
Izvor: health.com/ zdravlje.kurir.rs