Kardijalna rehabilitacija više nije sporedni deo lečenja: Nacionalni institut "Dedinje" okupio stručnjake iz Davosa i Pariza
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborSavremeno lečenje omogućilo je da sve više pacijenata preživi ozbiljne kardiovaskularne bolesti i složene intervencije, ali njihov oporavak ne završava se izlaskom iz bolnice. Od pripreme za operaciju, preko prvog ustajanja u jedinici intenzivne nege, pa sve do povratka svakodnevnim aktivnostima, kardijalna rehabilitacija postaje sastavni deo lečenja srčanih bolesnika. Upravo tome posvećen je dvodnevni kardio forum "Dedinje-Davos-Pariz: Kardijalna rehabilitacija u fokusu", koji je danas počeo u Nacionalnom institutu za srce i krvne sudove "Dedinje".
Akademik prof. dr Milovan Bojić, direktor Nacionalnog instituta "Dedinje", istakao je da je cilj da se kardijalna rehabilitacija u Srbiji podigne na viši nivo, a u tome su, kako je rekao, dragocena znanja i iskustva vodećih evropskih centara.
- Prelaskom rehabilitacije sa Instituta za rehabilitaciju na Nacionalni institut za srce i krvne sudove "Dedinje" pokazali smo da smo znali šta hoćemo i da u budućnosti želimo da podignemo nivo kardijalne rehabilitacije za celu Srbiju i region. Da bismo to uradili, potrebna su nam znanja i iskustva vodećih klinika i centara ove vrste - rekao je prof. dr Bojić.
Stručnjaci "Dedinja" pripremali su se za razvoj ovog programa i pre pripajanja rehabilitacije Institutu, a iskustva su prikupljali tokom poseta centrima u Davosu i Parizu. Sada su njihove kolege ugostili u Beogradu - doc. dr Davida Niederzera iz Hochgebirgsklinik u Davosu i dr Karin Defrans iz Centra za kardijalnu rehabilitaciju "Les Grands Prés - Almaviva Santé" u Parizu. Dr Defrans istakla je da joj je drago što se saradnja započeta tokom posete stručnjaka "Dedinja" Francuskoj nastavlja i u Beogradu, uz razmenu iskustava i mogućnost razvoja zajedničkih projekata.
Forum obuhvata čitav put pacijenta - od dolaska u bolnicu i rane rehabilitacije tokom hospitalizacije do oporavka nakon otpusta. Posebna pažnja posvećena je pacijentima sa srčanom insuficijencijom, nakon aritmija i akutnog koronarnog sindroma, ugradnje srčanih uređaja, mehaničke cirkulatorne potpore i totalnog veštačkog srca, kao i nakon transplantacije.
- Govorićemo i o proceni funkcionalnih kapaciteta, kondicionom treningu kao terapijskoj metodi i telemedicini. Verujem da ćemo doći do praktičnih preporuka koje će podići nivo kardijalne rehabilitacije i doneti veoma korisne efekte našim pacijentima - kazao je prof. dr Bojić.
Rehabilitacija počinje pre operacije
Koliko se mesto kardijalne rehabilitacije u savremenoj medicini promenilo objasnio je doc. dr David Niederzer. Kako je istakao, ona više nije sporedni deo lečenja, već prema novim evropskim smernicama dolazi u prvi plan.
- Kardijalna rehabilitacija je u prošlosti bila zanemarena, ali sa novim evropskim smernicama dolazi u prvi plan i danas se smatra veoma važnim delom rada svakog kardiologa. Ona počinje već pripremom pacijenta da na operaciju ili intervenciju dođe u što boljem stanju, odnosno prehabilitacijom, nastavlja se ranom mobilizacijom u intenzivnoj ili koronarnoj jedinici, a potom i nakon otpusta iz bolnice - objasnio je dr Niederzer.
Rehabilitacija nakon izlaska iz bolnice pritom nije samo fizički trening. Cilj je da se istovremeno deluje na faktore rizika, prilagodi terapija i pacijentu omogući što potpuniji i brži povratak svakodnevnom životu.
- To je sveobuhvatan pristup koji uključuje fizičku aktivnost, kontrolu faktora rizika, postepeno povećavanje doza lekova do optimalnih i optimizaciju srčanih uređaja. Cilj je da se pacijent oporavi i što pre vrati aktivnostima svakodnevnog života - zaključio je dr Niederzer.