Gubitak koštane mase povezan s lošijim pamćenjem: Naučnici otkrili šta kosti govore o zdravlju mozga
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNova studija ukazuje na povezanost smanjene gustine kostiju sa bržim promenama u mozgu i padom kognitivnih sposobnosti tokom starenja.
Veza je bila naročito izražena kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Zdravlje kostiju i mozga moglo bi biti povezano više nego što se ranije mislilo. Nova studija, objavljena u časopisu Radiology, pokazala je da je manja gustina kostiju povezana sa bržim kognitivnim padom i izraženijim promenama moždanog tkiva kod starijih osoba.
Istraživači su analizirali podatke 715 osoba starosti od 65 do 75 godina, a rezultati su ukazali na to da bi gustina kostiju, izmerena rutinskim CT pregledom grudnog koša, mogla da pruži informacije o promenama koje se u mozgu dešavaju tokom narednih godina.
„Kosti i mozak stare zajedno, a ne odvojeno“, istakla je dr Sara Momtazmaneš, radiolog sa Univerziteta Džons Hopkins i vodeća autorka studije.
Manja gustina kostiju povezana sa promenama u mozgu
Gustina kostiju predstavlja količinu minerala, uključujući kalcijum, u koštanom tkivu. Ona se sa godinama često smanjuje, a izraženiji gubitak koštane mase može dovesti do osteoporoze, bolesti koja povećava rizik od preloma.
Ranija istraživanja već su ukazala na povezanost niske gustine kostiju sa oštećenjima bele mase mozga i većim rizikom od demencije. Međutim, nova studija pratila je i kako se mozak menja tokom vremena.
Učesnici su uradili kognitivne testove u vreme CT pregleda, a zatim ponovo nakon pet do šest godina. Istraživači su pratili i promene u mozgu pomoću magnetne rezonance (MR).
Rezultati su pokazali da su osobe sa najnižom gustinom kostiju imale brže promene bele mase mozga, uključujući delove povezane sa prenosom nervnih signala.
Kod učesnika sa gustinom kostiju u najnižoj četvrtini, promene u beloj masi u području corpus callosum-a, snopa nervnih vlakana koji povezuje dve moždane hemisfere, napredovale su oko 15 odsto brže godišnje nego kod onih sa najvišom gustinom kostiju.
Ove promene nisu nužno bile praćene povećanjem ukupne zapremine vidljivih moždanih lezija, što ukazuje na mogućnost da se suptilna oštećenja moždanog tkiva razvijaju i pre nego što postanu uočljiva na standardnim snimcima.
Niža gustina kostiju povezana sa bržim padom kognitivnih sposobnosti
Kognitivni testovi obuhvatali su pamćenje, jezik, pažnju i brzinu obrade informacija.
Prema rezultatima istraživanja, osobe sa najnižom gustinom kostiju imale su i nešto brži pad ukupnog kognitivnog rezultata u poređenju sa učesnicima koji su imali najvišu gustinu kostiju.
Ipak, istraživači naglašavaju da je reč o povezanosti, a ne dokazu da gubitak koštane mase direktno izaziva kognitivni pad.
Dijabetes tipa 2 mogao bi da bude važan faktor
Povezanost između niske gustine kostiju i promena u mozgu bila je najizraženija kod osoba sa dijabetesom.
Dr Debora Kado, profesorka medicine i specijalistkinja gerijatrije sa Univerziteta Stanford, koja nije učestvovala u istraživanju, istakla je važnost praćenja zdravlja kostiju i kognitivnih funkcija kod ovih pacijenata.
Osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja, koja mogu uticati i na cirkulaciju u mozgu i povećati rizik od vaskularne demencije.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se sa starenjem kalcijum gubi iz kostiju, dok se istovremeno može nakupljati u arterijama, uključujući i male krvne sudove u mozgu. Ipak, ovo je samo jedno od mogućih objašnjenja, a mehanizam povezanosti još nije utvrđen.
Šta rezultati znače i koja su ograničenja studije?
Istraživači smatraju da bi podaci o gustini kostiju, dobijeni tokom rutinskog CT pregleda grudnog koša, u budućnosti mogli da pomognu u prepoznavanju osoba kojima je potrebno dodatno praćenje zdravlja kostiju i mozga.
Ipak, studija je bila opservaciona, što znači da ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu. Takođe, razlike u kognitivnom padu bile su male, pa njihov klinički značaj tek treba dodatno ispitati.
Kako da istovremeno čuvate kosti i mozak?
Stručnjaci navode da zdrave životne navike mogu doprineti očuvanju i koštanog i kognitivnog zdravlja. Među važnim merama su:
* Ishrana sa što manje visoko prerađenih namirnica, uz raznovrsne i nutritivno bogate obroke.
* Redovna fizička aktivnost, uključujući vežbe snage i trening sa opterećenjem, prilagođen zdravstvenom stanju.
* Izbegavanje pušenja i ograničavanje konzumiranja alkohola.
* Provera nivoa vitamina D i uzimanje suplemenata, ali samo kada je to medicinski opravdano.
* Dobra kontrola dijabetesa i krvnog pritiska, radi zaštite krvnih sudova.
Dr Momtazmaneš savetuje osobama sa faktorima rizika da razgovaraju sa lekarom o proceni gustine kostiju, jer smanjena gustina često ne izaziva simptome sve dok ne dođe do preloma.
Ukoliko ste već radili CT grudnog koša, na primer zbog pregleda pluća ili praćenja plućnih čvorića, snimak bi mogao da pruži i dodatne informacije o gustini kostiju kičme. Ipak, takva procena ne zamenjuje namensko ispitivanje gustine kostiju kada je ono potrebno.
Zaključak istraživača je da bi rutinski medicinski snimci u budućnosti mogli da pruže dodatne informacije o zdravlju kostiju i mozga, ali su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo koliko su ovi nalazi značajni za procenu individualnog rizika.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs