Nova era oporavka srčanih bolesnika: Kardijalna rehabilitacija smanjuje rizik od ponovne hospitalizacije za četvrtinu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborOporavak pacijenata posle operacije srca, infarkta ili ugradnje srčanog uređaja važan je deo njihovog daljeg lečenja. O tome kako danas izgleda savremena kardijalna rehabilitacija i zašto ona podrazumeva mnogo više od fizičkih vežbi razgovaralo se na dvodnevnom Kardio forumu „Dedinje–Davos–Pariz: Kardijalna rehabilitacija u fokusu“, koji je 14. i 15. septembra održan u Nacionalnom institutu za srce i krvne sudove „Dedinje“.
Forum je okupio stručnjake iz Srbije, regiona i Evrope, koji su razmenili iskustva o organizaciji rehabilitacije, pristupu pacijentima i mogućnostima za dalje unapređenje programa.
Poseban značaj imalo je učešće doc. dr Davida Niderzera, kardiologa i rukovodioca istraživanja u oblasti kardiologije u Hohgebirg klinici u Davosu, i dr Karin Defrans, koja je predstavila organizaciju kardijalne rehabilitacije u pariskom Centru Les Grands Prés - Almaviva Santé.
Njihova poseta nastavak je saradnje započete početkom godine, kada je delegacija Nacionalnog instituta „Dedinje“ boravila u Hohgebirg klinici u Davosu i posetila vodeće bolnice u Parizu. Tom prilikom bilo je reči o mogućnostima za razmenu iskustava i upoznavanje sa evropskim modelima kardijalne rehabilitacije.
Tokom boravka u Beogradu gosti iz Švajcarske i Francuske obišli su Nacionalni institut „Dedinje“, gde su im predstavljeni organizacija rada, prostorni i funkcionalni kapaciteti ustanove.
Doc. dr David Niderzer govorio je o iskustvima Hohgebirg klinike u Davosu i programima koji, pored fizičke aktivnosti, obuhvataju edukaciju pacijenata, psihološku i nutricionističku podršku, sportsku kardiologiju i sekundarnu prevenciju, dok je o organizaciji kardijalne rehabilitacije u Parizu govorila dr Karin Defrans. Ona je predstavila tromesečne programe koji se sprovode stacionarno, ambulantno i u okviru dnevne bolnice. Važno mesto u programu imaju fizički trening, procena funkcionalnog kapaciteta i rad sa pacijentima na kontroli faktora rizika, među kojima su visok krvni pritisak, dislipidemija, dijabetes, pušenje i gojaznost.
Forum je otvorio direktor Nacionalnog instituta „Dedinje“, akademik prof. dr Milovan Bojić, koji je ukazao na značaj povezivanja domaćeg iskustva sa praksom evropskih centara i potrebi da kardijalna rehabilitacija bude dostupna svim pacijentima kojima je potrebna. Pozdravnu reč uputio je i prof. dr Milan Nedeljković, predsednik Srpskog lekarskog društva.
O razvoju kardiologije u Nacionalnom institutu „Dedinje“, od njenih početaka do danas, kao i o budućim pravcima razvoja, govorio je prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju. Asist. dr sci. med. Ivana Burazor, rukovodilac Centra za rehabilitaciju Nacionalnog instituta „Dedinje“, predstavila je program sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije, dok je dr sci. med. Mojsije Anđić govorio o značaju i specifičnostima stacionarne, druge faze rehabilitacije kardiovaskularnih pacijenata. O naučnoistraživačkom radu Instituta govorio je doc. dr Goran Lončar, dok je dr Olivera Ilić predstavila ulogu fizijatra u programu stacionarne rehabilitacije. Dr Sanja Živanović govorila je o ranoj rehabilitaciji posle transplantacije srca i značaju uključivanja pacijenata u proces oporavka što je moguće ranije.
Svoja iskustva predstavili su i zdravstveni radnici koji učestvuju u svakodnevnom radu sa pacijentima. Sanja Tomčić i Miloš Prijović, fizioterapeuti, i Nevena Simić, medicinska sestra, govorili su o intrahospitalnoj rehabilitaciji, ranom oporavku pacijenata posle transplantacije srca i programima rehabilitacije zasnovanim na fizičkom treningu.
– Kardijalna rehabilitacija je sastavni deo lečenja kardiovaskularnih bolesnika. Ona počinje već u akutnoj fazi, kada je pacijent u jedinici intenzivne nege, i nastavlja se tokom čitavog oporavka. Kada pacijent sa transplantiranim srcem treba da napravi prvi korak, naš zadatak je da mu pomognemo da ponovo postane funkcionalno sposoban i da se što pre vrati životu. Isti princip važi i za pacijente posle infarkta, kardiohirurških operacija, ugradnje mehaničkih potpora cirkulaciji i drugih složenih intervencija – rekla je asist. dr Burazor.
Ona je dodala da rehabilitacija podrazumeva rano pokretanje pacijenta, kontrolu faktora rizika, optimizaciju terapije, pravilnu ishranu, psihološku podršku i edukaciju, ali i dugoročno praćenje.
Jedna od tema Foruma bile su i nove preporuke Evropskog udruženja kardiologa za kardijalnu rehabilitaciju.
Prema rečima asist. dr Burazor, kardijalna rehabilitacija je 2026. godine prvi put dobila samostalan evropski stručni dokument. Time je, kako je navela, dodatno naglašeno da rehabilitacija nije samo nastavak bolničkog lečenja ili program fizičkog vežbanja, već terapijska intervencija koja treba da bude prilagođena svakom pacijentu.
– Nove preporuke preciznije određuju ko treba da bude upućen na rehabilitaciju, kada program treba započeti i kako ga prilagoditi zdravstvenom stanju i mogućnostima pacijenta. Važno je da se sa rehabilitacijom ne čeka. Rana procena i pravovremeno upućivanje mogu da doprinesu bržem funkcionalnom oporavku, boljoj kontroli faktora rizika i sigurnijem povratku svakodnevnim aktivnostima – objasnila je asist. dr Burazor.
Prema novim preporukama, kardijalna rehabilitacija nije namenjena samo pacijentima posle infarkta miokarda ili hirurške revaskularizacije. Obuhvata i pacijente sa hroničnim koronarnim sindromom, srčanom insuficijencijom i atrijalnom fibrilacijom, pacijente nakon valvularnih intervencija i transplantacije srca, kao i osobe sa ugrađenim srčanim uređajima, mehaničkim potporama cirkulaciji i određenim urođenim srčanim manama u odraslom dobu.
– Nije potrebno da čekamo četiri nedelje od operacije ili više od dve nedelje od akutnog koronarnog događaja da bi pacijent bio uključen u organizovani program. Program treba prilagoditi njegovoj dijagnozi, funkcionalnom kapacitetu, životnim okolnostima i rizicima – rekla je ona.
Nove preporuke podržali su i Evropsko udruženje za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu (ESPRM) i WONCA Europe, evropski ogranak Svetske organizacije lekara porodične medicine, čime je naglašena potreba saradnje različitih profesija i nivoa zdravstvene zaštite.
U rad Foruma uključio se i prof. dr Roberto F. E. Pedreti iz Italije, jedan od autora novih preporuka Evropskog udruženja kardiologa. Profesor Pedreti je predsednik Odeljenja za kardiovaskularne bolesti Instituta za lečenje i istraživanja MultiMedica i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Milano–Bikoka. Ranije je rukovodio Sekcijom za sekundarnu prevenciju i rehabilitaciju Evropskog udruženja za preventivnu kardiologiju.
Učesnici su sa njim razgovarali o novim preporukama, kriterijumima za upućivanje pacijenata, sadržaju programa, novim indikacijama za rehabilitaciju, značaju fizičkog treninga, ali i mogućnostima za primenu telerehabilitacije i hibridnih modela.
Prema rečima asist. dr Ivane Burazor, Forum je omogućio poređenje iskustava iz Srbije sa modelima iz Davosa i Pariza.
– Srbija ima tradiciju u kardijalnoj rehabilitaciji: od dugogodišnjeg iskustva Instituta „Niška Banja“, preko drugih ustanova koje razvijaju programe rehabilitacije, do novih kapaciteta Nacionalnog instituta „Dedinje“. Želeli smo da sagledamo domaće iskustvo u celini i da razgovaramo o tome kako rešenja koja se primenjuju u evropskim centrima možemo prilagoditi našim uslovima – istakla je asist. dr Burazor.
Drugog dana skupa održana je radionica „Praktičan prikaz kardijalne rehabilitacije“, tokom koje je prikazan put pacijenta od pripreme za operaciju do povratka aktivnom životu.
Učesnici su imali priliku da vide kako izgleda rehabilitacija na Odeljenju preoperativne pripreme, rana kardijalna rehabilitacija pacijenata sa transplantiranim srcem i totalnim veštačkim srcem, stacionarna druga faza rehabilitacije, kao i ambulantni program.
Predstavljeni su i načini praćenja pacijenata nakon hirurških intervencija, telemonitoring i edukacija složenih pacijenata putem veb i mobilnih aplikacija.
– Savremena kardijalna rehabilitacija mora da prati pacijenta i posle izlaska iz bolnice. Razvijamo modele telepraćenja koji omogućavaju da se na vreme uoče moguće komplikacije, da pacijent dobije savet i da ostane uključen u sopstveno lečenje. Hibridna rehabilitacija ne može da zameni direktni kontakt sa lekarom i stručnim timom, već ga dopunjuje – zaključila je asist. dr Ivana Burazor.
Tokom dvodnevnog skupa, okupili su se kardiolozi, kardiohirurzi, anesteziolozi, fizijatri, fizioterapeuti, medicinske sestre i drugi zdravstveni stručnjaci iz Srbije, regiona i inostranstva. Predstavljena su iskustva Nacionalnog instituta „Dedinje“, Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ iz Republike Srpske, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije, kao i modeli koji se primenjuju u Severnoj Makedoniji, Švajcarskoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama.
Izvor: nisks.org/Zdravlje.Kurir.rs