Šlog sve češći kod mlađih od 55 godina: Neurolozi objašnjavaju šta je razlog
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborMoždani udar (šlog) je hitno medicinsko stanje i posledica prekida dotoka krvi u određeni deo mozga, usled čega moždane ćelije ostaju bez kiseonika i umiru. Ukoliko se brzo ne reaguje, moguće je da dođe do invaliditeta, nekada i fatalnog ishoda. Stručnjaci kažu da se u celini beleži manji broj moždanih udara, s tim što nova studija upozorava da je šlog sve češći među mlađim stanovništvom savremenog sveta.
U poređenju sa podacima od pre 27 godina, osobe mlađe od 55 godina sada imaju veći rizik od šloga.
Dvostruko veća verovatnoća od šloga
Prema velikoj američkoj populacionoj studiji, osobe uzrasta od 20 do 54 godine imaju gotovo dvostruko veću verovatnoću da dožive moždani udar nego njihovi vršnjaci pre 27 godina.
Najčešći tip moždanog udara među mlađim osobama je ishemijski moždani udar, pokazalo je istraživanje.
Tim predvođen naučnicima sa Univerziteta u Sinsinatiju u Ohaju analizirao je podatke o učestalosti moždanog udara kako bi utvrdio kako su se trendovi ovih kardiovaskularnih događaja menjali tokom vremena. Rezultati su objavljeni u časopisu Neurology.
Tim je analizirao slučajeve moždanog udara koji su zahtevali hospitalizaciju na području šireg Sinsinatija i severnog Kentakija tokom šest vremenskih perioda: od jula 1993. do juna 1994. godine, kao i tokom 1999, 2005, 2010, 2015. i 2020. godine.
Ranija istraživanja pokazala su da je ukupna učestalost moždanog udara tokom 27-godišnjeg perioda opala. Međutim, nova analiza ukazuje da su moždani udari postali češći među mlađim odraslim osobama starim od 20 do 54 godine.
Šta je uočeno?
Dr Dejvid Robinson, doktor medicine i vanredni profesor na Odeljenju za neurologiju i rehabilitacionu medicinu Univerziteta u Sinsinatiju, koji je bio stariji autor studije, objasnio je da je na području šireg Sinsinatija i severnog Kentakija sprovedeno dugoročno istraživanje.
- Uočili smo jasan pad ukupnog broja osoba koje su imale moždani udar, što je veliki uspeh. Međutim, čak i dok je ukupan broj slučajeva opadao, ljudi koji su doživljavali moždani udar bili su sve mlađi. Želeli smo da razumemo zašto se to događa - kaže Robinson.
Moždani udar je težak u bilo kom uzrastu, ali posebno je izazovan kod mlađih ljudi jer su oni često u najproduktivnijim godinama života i možda imaju malu decu, navode istraživači.
Zašto je moždani udar sve češći među mlađim odraslim osobama?
Dr Robinson podvlači da ne postoji jednostavno objašnjenje zašto broj moždanih udara raste među mladim osobama. On ipak dodaje da su neki tradicionalni faktori rizika za moždani udar sve prisutniji kod mlađih od 55 godina, uključujući visok krvni pritisak i dijabetes, što je potvrdilo i istraživanje.
- Visok krvni pritisak je jedan od faktora rizika koji je najčvršće povezan sa moždanim udarom, tako da bi on mogao biti deo objašnjenja - naveo je dr Robinson.
Ipak, autor studije smatra da postoji više faktora koji bi mogli da imaju ulogu.
- Gojaznost i sedentarni način života tokom poslednje tri decenije postali su znatno češći, što bi svakako moglo da doprinese ovim rezultatima. Takođe, zabeležili smo mnogo veću učestalost upotrebe nedozvoljenih supstanci u našoj populaciji, pri čemu je najčešće korišćena bila marihuana (kanabis). Postoje dokazi da upotreba marihuane može povećati rizik od moždanog udara, ali još nije jasno da li je ona dovoljno snažan nezavisni faktor rizika da bi objasnila veći broj moždanih udara kod mlađih osoba - navodi dr Robinson i dodaje da se svi ovi faktori moraju detaljnije proučiti.
Zabrinjava porast kardiovaskularnih faktora rizika
Sa sličnom pretpostavkom o rezultatima studije saglasan je dr Valavan Sivakumar, doktor medicine, sertifikovani neurohirurg, direktor neurohirurgije, koji nije učestvovao u istraživanju.
Poput Robinsona, Sivakumar smatra da je „porast moždanih udara među mlađim odraslim osobama verovatno posledica više faktora“.
Sivakumar ukazuje na zabrinjavajući porast tradicionalnih kardiovaskularnih faktora rizika, kao što su hipertenzija, dijabetes i atrijalna fibrilacija.
- Ova stanja se sve češće dijagnostikuju kod mlađih odraslih osoba i mogu značajno povećati rizik od moždanog udara - objasnio je neurohirurg.
On je izrazio zabrinutost i zbog očiglednog porasta upotrebe kanabisa, kao i moguće veće upotrebe nedozvoljenih stimulansa među mlađim stanovništvom.
- Iako ova povezanost ne dokazuje da sama marihuana izaziva moždani udar, reč je o obrascu koji zahteva dalja istraživanja, posebno kada se uzme u obzir upotreba stimulansa poput kokaina ili metamfetamina, koji imaju mnogo snažniju i bolje potvrđenu vezu sa moždanim udarom - smatra dr Sivakumar.
Šta mlađe osobe mogu da urade kako bi smanjile rizik od moždanog udara?
Robinson savetuje pridržavanje smernica Američkog udruženja za srce (AHA) poznatih kao „Life's Essential 8“.
One podrazumevaju kontrolu krvnog pritiska, izbegavanje duvanskih proizvoda, zdraviju ishranu, kvalitetniji san, kontrolu šećera u krvi i holesterola, održavanje zdrave telesne težine i što veću fizičku aktivnost.
- Prevencija je zaista najbolji alat koji imamo. Ako bih morao da preporučim jednu stvar, to bi bilo da pronađete prilike za kontrolu krvnog pritiska, koji u početku često nema simptome, a može da nanese veliku štetu pre nego što se otkrije - zaključio je autor studije.
Rani znaci moždanog udara
Osobe koje imaju „lupanje srca“ ili druge faktore rizika ili porodičnu istoriju poremećaja srčanog ritma trebalo bi da razgovaraju sa lekarom o tome da li je potrebno ispitivanje nepravilnog srčanog ritma, poput atrijalne fibrilacije. Takođe je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o upotrebi supstanci, uključujući marihuanu i stimulanse, kako bi i to moglo da bude uzeto u obzir prilikom procene ukupnog rizika, podvlače doktori.
Svi bi trebalo da poznaju upozoravajuće znake moždanog udara kao što su iznenadna asimetrija lica, slabost ruke ili teškoće sa govorom. Ovi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć bez obzira na godine pacijenta.
Brzo lečenje može da sačuva funkciju mozga i omogući dobar oporavak.
Izvor: medicalnewstoday.com/ zdravlje.kurir.rs