Hiperproteinska ishrana pod lupom endokrinologa: Preterivanje može da ošteti bubrege i poveća rizik od karcinoma
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Endokrinolog upozorava da hiperproteinska ishrana može da optereti bubrege i poveća rizik od bubrežnog popuštanja, ateroskleroze i karcinoma.
- Posebno problematična je ishrana zasnovana na mesu i mlečnim proizvodima, jer može da podigne IGF-1 i homocistein, što se povezuje sa malignim bolestima i vaskularnim rizikom.
Proteini su postali zvezde savremene ishrane – nalaze se u proteinskim napicima, pločicama, jogurtima, a jelovnici bogati mesom, jajima i mlečnim proizvodima često se predstavljaju kao prečica do vitke linije i mišićavog tela.
Međutim, dok se sve više govori o njihovim prednostima, postavlja se pitanje gde je granica između korisnog unosa i preterivanja. Može li ishrana sa previše proteina da ugrozi zdravlje, optereti bubrege ili dovede do drugih neželjenih posledica, pitali smo prof. dr Vesnu Dimitrijević Srećković, endokrinologa.
- Napravljena je nova piramida ishrane koja favorizuje unos proteina, ali mislim da to može da bude veoma opasno po zdravlje i da nosi povećan rizik za bubrežno popuštanje, aterosklerozu i nastanak karcinoma. U ranijim preporukama koje koristim ceo radni vek imali smo 55 do 60 odsto ugljenih hidrata iz voća, povrća i žitarica, masti od 25 do 30 procenata, dominantno maslinovo ulje 11 do 15 procenata, a belančevine su činile 14 do 16 odsto dnevnog kalorijskog unosa. Danas se sve okreće u korist proteina, ugljeni hidrati se smanjuju za 20 odsto od ranijih preporuka, a belančevine se povećavaju na 25 do 30 odsto.
Doktorka ističe da o ovoj temi govori sa posebnom odgovornošću jer se decenijama bavi bolestima bubrega, a pre više od 30 godina je i doktorirala na temu enzima N acetil-beta glukozaminidaze (NAG-a) kao ranoig pokazatelja bubrežnog oštečenja pre mikroalbuminurije kod pacijenata obolelih od dijabetes melitusa.
- Ljudi koji su na hiperproteinskoj ishrani stavljaju svoje bubrege pod veliko opterećenje, kod njih nalazimo povećan klirens kreatinina i povećanu brzinu glomerulske filtracije. Jednog dana kad dodje do bubrežnog oštečenja proteini počinju da “cure”, bubrezi ih propuštaju i javlja se proteinurija gubitak proteina koji se pojavljuju u urinu. Tada pada nivo proteina u serumu, osoba počinje da otiče i razvija se manifestno bubrežno oštečenje.
Drugi potencijalni rizik, kaže, odnosi se na povezanost prekomernog unosa određenih izvora proteina sa povećanim rizikom od pojedinih malignih bolesti.
- Drugi rizik je od malignih bolesti. Hiperproteinska ishrana zasnovana na namirnicama životinjskog porekla (meso i mlečni proizvodi) podiže nivo hormona koji se zove insulinu sličan factor rasta -1 (IGF -1) što može potstaći razvoj karcinoma. Pored toga hiperproteinska ishrana povećava rizik za infarkt i šlog. Homocistein je važan marker ateroskleroze i pokazuje rizik za infarkt, šlog i druga vaskularna oboljenja. U našem kliničkom radu nalazimo povišene vrednosti homocisteina kod gurmana, na hiperproteinskoj ishrani iz mesnih i mlečnih proizvoda. Kod ljudi koji poste i hrane se umereno biljnim proteinima iz mahunarki, povrća, pečuraka, orašastih plodova i žitarica vrednosti homocisteina su na donjim granocama normale i to objašnjava značaj posta u prevenciji ateroskleroze.