Nije imala simptome, a onda saznala da ima rak bubrega sa metastazama: Imunoterapija je Slavenki dala novu šansu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Slavenki Ričević je rak bubrega sa metastazama otkriven slučajno, bez ikakvih simptoma, a nakon operacije levog bubrega nastavila je lečenje ciljanu terapijom.
- Iako su se metastaze smanjivale, stanje joj se pogoršalo, pa je prelazak na imunoterapiju doneo preokret i postepeni povratak snage.
- Danas ponovo samostalno ide u nabavku, šeta i viđa se sa prijateljima, uz redovne kontrole i terapiju na 28 dana.
Sa 79 godina, Slavenka Ričević, penzionerka iz Beograda, danas samostalno ide u nabavku, šeta i viđa se sa prijateljicama, iako se već šest godina leči od metastatskog karcinoma bubrega.
Bolest je otkrivena slučajno, kada je magnetna rezonanca pokazala metastazu na mozgu, potom i na plućima. Iako su se metastaze smanjivale zahvaljujući ciljanoj terapiji, Slavenkino zdravstveno stanje se toliko pogoršalo da nije mogla sama da ode ni do kupatila. Preokret je nastupio uvođenjem imunoterapije, nakon koje je postepeno povratila snagu i vratila se svakodnevnom životu.
Ovo je njena priča.
Od mučnog suočenja sa najtežom dijagnozom do nove nade...
Metastaza na mozgu otkrivena bez ikakvih simptoma
Sve je počelo pre šest godina, 2020. godine, kada mi je na magnetnoj rezonanci otkrivena metastaza na mozgu. Ono što je posebno neobično jeste da pre toga nije imala apsolutno nikakve tegobe. Ništa nije ukazivalo na to da imam ozbiljan zdravstveni problem.
Osećala sam pulsiranje u desnom uhu, kao da čujem otkucaje srca, pa sam otišla kod lekara. Tada mi je otkrivena promena na unutrašnjem uhu, za koju se sumnjalo da je glomus tumor. Lekari su mi savetovali da je kontrolišem na svakih šest meseci, što sam i radila. Pošto je promena sporo rasla, a operacija je nosila rizik od gubitka sluha i poremećaja ravnoteže, nisam mislila da je reč o nečemu ozbiljnom, navodi naša sagovornica, a zatim dodaje:
- U martu 2020. trebalo je da uradim magnetnu rezonancu, ali je tada počela pandemija koronavirusa, pa sam morala da odložim pregled. Na snimanje sam otišla tek u avgustu, kada sam saznala da imam metastazu na mozgu. Bila sam zatečena, nisam znala šta da mislim ni kako da reagujem. Pitala sam se odakle se odjednom pojavila ta promena, kada nije postojao ni jedan simptom sem tog upornog pulsiranja u uhu.
Lekar koji je pogledao snimak procenio je da bi metastaza mogla da se tretira gama nožem. Slavenkin sin se raspitao i uspeo da stupi u kontakt sa profesorkom Danicom Grujičić, koja ju je primila za desetak dana. Nakon što je pregledala snimak, potvrdila je da se metastaza, veličine svega pet do sedam milimetara, može tretirati tom metodom. Slavenka je ubrzo podvrgnuta intervenciji, koju je dobro podnela.
- U međuvremenu sam morala da uradim i dodatna snimanja kako bi se utvrdilo odakle potiče primarni karcinom. Snimala sam različite organe, radila skener celog tela i mamografiju. Tada je otkriveno da imam karcinom levog bubrega, kao i promene na desnom bubregu i metastaze na plućima i mozgu.
Dve godine na ciljanoj terapiji, a stanje sve teže
Sve to saznala je, a da nije imala nikakve simptome. Profesorka Vujičić tada je rekla njenom sinu da je njegova majka potpuno zdrava žena i da moraju da pokušaju da joj pomognu. Iako je imala ozbiljnu dijagnozu, spolja ništa nije ukazivalo na to.
Nakon toga operisana je na Klinici za urologiju, gde joj je odstranjen levi bubreg. Lekar je predložio operaciju i desnog bubrega, ali se u međuvremenu zarazio koronavirusom. Pošto nije mogla da čeka još mesec dana da se oporavi, otišla je na konzilijum Klinike za onkologiju, gde je trebalo da se odluči o nastavku lečenja.
- Dobila sam ciljanu terapiju za metastatski karcinom bubrega. Nisam primala hemioterapiju, već sam pila lekove u obliku kapsula. Prvu godinu sam terapiju relativno dobro podnosila, uz mučninu i učestale stolice. Međutim, druge godine bilo mi je sve teže. Metastaze su se smanjivale, naročito one na plućima, i rezultati snimanja bili su bolji. Ipak, moje fizičko stanje postajalo je sve gore. Bila sam otečena, iscrpljena, nisam mogla da jedem i sve teže sam se kretala. Došlo je do toga da više nisam mogla samostalno da funkcionišem.
Kako navodi, od spavaće sobe do kupatila pridržavala se za nameštaj. Deca su morala da joj obezbede ženu koja će da je čuva jer više nije mogla sama da obavljam svakodnevne stvari.
Mesec za mesecom bila sam sve slabija
- Najgore mi je bilo to što se na snimcima videlo da se metastaze smanjuju, a ja sam se osećala "vise mrtvo nego živo". Čoveku mnogo znači kada čuje da su rezultati bolji, ali kada ne može da ustane i sam ode do kupatila, teško mu je da oseti olakšanje.
Slavenka se priseća da je na jednu od kontrola na onkologiji morala da dođe u invalidskim kolicima, jer više nije mogla da hoda. Sin i snaja odvezli su je kod doktorke Matković, a kontrolni skener pokazao je promene na jetri. Doktorka je tada odlučila da promene ciljanu terapiju i uvede imunoterapiju, priseća se Slavenka.
Imunoterapija mi je postepeno vratila snagu i samostalnost
Doktorka Matković mi je rekla da je imunoterapija nedavno postala dostupna pacijentima koji se leče od metastatskog karcinoma bubrega. Objasnila mi je da ne deluje kod svakoga, ali da vredi pokušati.
Do tada sam dve godine uzimala je ciljanu terapiju, a onda sam umesto tableta počela da primam imunoterapiju infuzijom, na svakih 28 dana. Prvi put sam nekoliko dana ostala u bolnici kako bi lekari pratili kako reagujem na terapiju.
Oporavak nije došao preko noći, ali je postepeno počela da se "vraća sebi". Prvih mesec dana nije se usuđivala da sama ode ni do prodavnice. Dok sam bila na prethodnoj terapiji, komšinica i žena koja ju je čuvala morale su da je vode jer su joj se noge oduzimale.
- Već posle sedam ili osam dana osetila sam prve promene. Mučnine su prestale i ponovo sam mogla normalno da jedem. Kada sam došla na sledeću terapiju, izmerili su me i ustanovili da sam za mesec dana izgubila 12 kilograma. Bila sam toliko otečena da sam, kako bih slikovito rekla, odjednom počela da se „ispumpavam“.
A onda sam, posle druge, treće i četvrte imunoterapije, počela ponovo samostalno da izlazim. Mogla sam da odem u šetnju, popijem kafu sa prijateljicama i odem na slavu. Malo-pomalo, vratila sam se životu koji sam ranije vodila.
Slavenka imunoterapiju prima od 2022. godine i sada je već u četvrtoj godini lečenja. Na Institut za onkologiju odlazi svakih 28 dana, gde prima infuziju koja traje nekoliko sati. Nakon terapije kući se vraća autobusom, a ako je lepo vreme, ostane u gradu i popije kafu sa prijateljicom.
Nisam nijednog trenutka pomislila da ću umreti
Kada danas razmišljam o svemu što sam prošla, shvatam koliko su kontrole bile važne. Ipak, nikada nisam razmišljala o tome da ću umreti. Nisam živela u strahu niti sam sebe doživljavala kao bolesnu osobu. Nakon operacije bubrega na Klinici za urologiju, lečenje sam nastavila na Institutu za onkologiju, gde sam dobila terapiju.
Imunoterapiju primam na svakih 28 dana. Odem na Institut, primim infuziju, a zatim često odem na kafu i kući se vratim autobusom. Narednih 27 dana živim potpuno normalno i, kako volim da kažem, gotovo zaboravim da sam bolesna. Putujem, prošle godine sam bila na moru u Grčkoj, a ove godine sam sa svojom generacijom proslavila i 60 godina mature.
Čini mi se da je mojoj porodici sve ovo teže palo nego meni. Ja nisam želela da stalno razmišljam o bolesti niti da mi ona određuje život. Nemam bolove i trudim se da uživam u svakodnevnim stvarima. Mislim da čovek mnogo toga mora da razreši u svojoj glavi i da pronađe snagu da nastavi da živi, bez obzira na to kroz šta prolazi.
- Danas ponovo sama idem u nabavku, šetam, viđam se sa prijateljicama i odlazim kod dece. Najvažnije mi je što mogu da funkcionišem samostalno i da radim ono što me raduje. Ne želim da mi se ceo život vrti oko bolesti. Imam terapiju koju redovno primam, a između toga živim svoj život.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.