Uobičajena zaboravnost ili demencija? Neurolog otkriva znake na koje bi trebalo da reagujemo
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Neurolog objašnjava da je uobičajena zaboravnost normalna ako se informacija vrati uz podsetnik, dok demencija ometa svakodnevno funkcionisanje i samostalnost.
- Na demenciju mogu da ukazuju teškoće sa prepoznavanjem poznatog okruženja, kontrolom novca i pamćenjem skorašnjih razgovora, a simptomi se često pogoršavaju.
- Iznenadna zbunjenost, problemi s govorom ili slabost ruke mogu da budu znak moždanog udara i zahtevaju hitnu pomoć.
Zaboravnost je često deo haotičnog i prebrzog načina života. Nije neobično da tokom razgovora u jednom momentu zaboravimo ime osobe ili činjenicu koju dobro poznajemo. Ali ako čovek nije u stanju da zapamti skorašnje razgovore, ako ima teškoća da prepozna poznato okruženje, moguće je da je reč o nečem mnogo ozbiljnijem od blage zaboravnosti. Stručnjaci nas podsećaju da je zaboravnost simptom koji može da bude posledica oštećenja krvnih sudova, moždanog udara ili demencije.
Kada zaboravnost postaje problem?
Neurolog dr Dipak Jadavkaže da problem postaje ozbiljan kada zaboravnost počne da ometa svakodnevno funkcionisanje i samostalnost.
S procesom starenja mozgu može biti potrebno više vremena da obradi određene informacije. U starijem životnom dobu normalno je da ponekad zaboravimo, na primer, zakazani termin, ali da ga se kasnije setimo.
- Demencija je više od blagih propusta u pamćenju, ona je progresivno opadanje kognitivnih sposobnosti, utiče na mogućnost samostalnog funkcionisanja u toj meri da na kraju pacijenta čini zavisnim od pomoći drugih. Dementna osoba ne pamti skorašnje razgovore, ima teškoće s kontrolom novca, zaluta iako prolazi dobro poznatim putem - objašnjava dr Jadav.
Jedna od važnih razlika između zaboravnosti i demencije je činjenica da li podsetnici pomažu. Kod „uobičajene“ zaboravnosti, informacija se često vrati u sećanje kada dobijemo određeni trag ili podsetnik. Kod Alchajmerove bolesti, kao najčešćeg oblika demencije, sposobnost stvaranja novih sećanja može biti narušena, zbog čega je prisećanje otežano čak i uz pomoć podsetnika.
Može li gubitak pamćenja da bude posledica moždanog udara?
- Nije svaki gubitak moždanih funkcija posledica Alchajmerove bolesti. Ponekad problem leži u krvnim sudovima mozga. Moždani udar može zahvatiti delove mozga koji kontrolišu pamćenje, pažnju, jezik i donošenje odluka. Vaskularno kognitivno oštećenje može nastati i usled ponovljenih manjih moždanih udara ili hroničnog oštećenja sitnih krvnih sudova - kaže dr Jadav.
Kognitivni problemi nakon moždanog udara mogu da se jave iznenada, dok se simptomi Alchajmerove bolesti obično postepeno razvijaju. Međutim, u nekim situacijama i vaskularno kognitivno oštećenje može da se razvija polako, zbog čega ga je u ranoj fazi teško prepoznati.
- Zanimljivo je da oštećenje krvnih sudova u početku može više uticati na koncentraciju, planiranje i brzinu obrade informacija nego na samo pamćenje. Osobe koje imaju visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol ili su ranije doživele moždani udar trebalo bi naročito pažljivo da prate eventualne promene svojih kognitivnih sposobnosti. Ako iznenada osetite zbunjenost, imate poteškoće sa govorom, primetite spušten ugao usana ili slabost ruke, čak i ako ovi simptomi nestanu, odmah pozovite hitnu pomoć - kaže dr Jadav.
Šta pokazuju istraživanja?
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 2021. godine širom sveta sa demencijom živelo gotovo 57 miliona ljudi. Komisija časopisa The Lancet iz 2024. godine identifikovala je i 14 potencijalno promenljivih faktora rizika, na koje možemo da utičemo kada je reč o demenciji. Neki od njih su visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, fizička neaktivnost.
Prema njihovom modelu, kontrolisanje ovih faktora moglo bi da spreči ili odloži skoro 45 odsto slučajeva demencije širom sveta.
Kada je potrebno doći na pregled?
Problemi sa pamćenjem ne znače automatski i demenciju. Loš san, depresija, nedostatak vitamina B12, poremećaji rada štitaste žlezde, određeni lekovi takođe mogu uticati na koncentraciju i pamćenje.
Ipak, ako su kognitivne promene uporne, pogoršavaju se ili ometaju obavljanje svakodnevnih obaveza, važno je obaviti lekarski pregled.
Starenje može da uspori prisećanje, ali ne bi trebalo da dovede do problema sa obavljanjem svakodnevnih životnih obaveza.
- Normalno je da u nekom momentu zaboravite gde ste ostavili ključeve. Problem nastaje kada zaboravite čemu ti ključevi služe. U takvoj situaciji potrebno je potražiti medicinsku pomoć. U slučaju da se zbunjenost javi iznenada, uzrok može biti i moždani udar i tada je bitno da što brže reagujemo i što pre dođemo na pregled - kaže dr Jadav.
Izvor: timesofindia.indiatimes.com/ zdravlje.kurir.rs