Iako su navike dobre i korisne za život, ponavljanje istih rutina iznova i iznova može da vas zaglavi u kolotečini. Što je još gore, ta kolotečina zapravo može da ošteti moždanu funkciju i naruši pamćenje.

Naravno, neke navike, kao što su zdrava ishrana i vežbanje, mogu da unaprede vaše zdravlje i smanje rizik od hroničnih bolesti.

Ali jedna od najboljih stvari koje možete da učinite za svoj mozak jeste da se oslobodite potrebe za stalnim navikama i izbegnete da se zaglavite u istoj rutini.

Na primer, jedna studija je otkrila da raznolikost dnevnih aktivnosti i promena onoga što radite zapravo mogu da dovedu do boljeg ukupnog kognitivnog funkcionisanja.

trcanje-shutterstock-372703618.jpg
Shutterstock 

Šarenolika iskustva

Studija je analizirala podatke iz Nacionalne ankete o svakodnevnim iskustvima i otkrila da su učesnici koji su upražnjavali raznolike dnevne aktivnosti, poput odlaska na posao, igranja sa decom, kreativnog provođenja slobodnog vremena, fizičke aktivnosti i volontiranja, postigli bolje rezultate u moždanim funkcijama.

Epizodično pamćenje, vrsta dugotrajnog pamćenja koja se odnosi na sposobnost da se sećamo specifičnih događaja ili iskustava iz prošlosti, je takođe bilo bolje za one sa većom raznovrsnošću aktivnosti.

Iako možda svakodnevno menjate svoje aktivnosti, moguće je da i dalje upadnete u iste rutine u drugim aspektima života, kao što su jedenje istih obroka ili prekomerna upotreba mobilnog telefona.

Istraživanja pokazuju da raznovrsna ishrana može da poboljša mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Promene u ishrani mogu da povećaju aktivnost dela mozga koji se upravo bavi kognitivnim procesima.

raznovrsna-ishrana-shutterstock-1673764168.jpg
Shutterstock 

Tri razloga zašto je raznovrsnost u rutini najbolji način da poboljšate pamćenje

Poboljšava mentalnu stimulaciju

Promena rutine zahteva aktivnost mozga, što pomaže u njegovom vežbanju. Isprobavanje novih stvari i menjanje svakodnevnih aktivnosti, čak i ako je reč o nečem jednostavnom poput pripreme novog recepta ili učenja nove veštine, povezano je sa višim nivoima kognitivnih sposobnosti tokom života.

Aktiviranje mozga novim aktivnostima u mladosti može da pomogne u očuvanju kognitivnih funkcija u poznijim godinama.

Pomaže da se mozak ponovo poveže

Ako radite iste stvari iznova i iznova, ne dajete svom telu i umu priliku da izazovu sami sebe. Vežbanje uma i rešavanje novih problema svaki dan pomaže da vaš mozak bude stimulisan i izaziva neuroplastičnost, što se odnosi na sposobnost mozga da se menja i prilagođava kao odgovor na nove informacije, što može da poboljša pamćenje.

naslovna-stockphotohandsholdingpaperbrainandheartbrainstrokeworldheartdayworldmentalhealthday1815021524.jpg
Shutterstock 

Osećate se srećnije

Ne samo da promena rutine poboljšava vaše kognitivno zdravlje, već može da vas učini srećnim. Istraživači su u jednoj studiji otkrili da su ljudi srećniji kada se odmaknu od svakodnevne rutine i istražuju nova mesta i nova iskustva.

Čak i najmanje promene u vašoj fizičkoj rutini mogu da vas učine srećnijim i koriste vašem mozgu.

Ostali saveti za poboljšanje pamćenja

Osim što bi trebalo da unesete raznovrsnost u vašu rutinu, sledeće zdrave navike takođe mogu da poboljšaju vaše pamćenje.

  • Obezbedite kvalitetan san: Kvalitetan san može značajno da poboljša vaše mentalne sposobnosti. On pomaže u regulisanju cirkadijskog ritma, balansiranju hormona i poboljšanju sposobnosti donošenja odluka. Takođe, doprinosi boljoj emocionalnoj stabilnosti i povećava koncentraciju.
  • Jedite više voća i povrća: Istraživanja pokazuju da hrana bogata antioksidansima, poput voća i povrća, može da pomogne u usporavanju slabljenja pamćenja i starenja.
profimedia0357950477.jpg
Profimedia 
  • Pokrenite svoje telo: Da, fizičko kretanje je jednako važno kao ishrana i san kada je u pitanju vaše zdravlje mozga. Pošto su razne vežbe dobre za kognitivne sposobnosti (kao što je kombinacija aerobnog treninga i treninga snage), fizička aktivnost može da bude odličan način da promenite svoju rutinu u svakodnevnom životu, što će pozitivno uticati na vaš mozak na mnogo načina.
  • Žvačite hranu: Kada jedete, koristite mišiće za žvakanje, što angažuje mišiće lica i vilice. Iako to direktno ne vežba mozak, aktivnost žvakanja može da stimuliše moždanu funkciju i podstakne bolji protok krvi u mozgu. Žvakanje nije direktna vežba za mozak, ali može da doprinese aktivaciji određenih moždanih regija, kao što su one odgovorne za pamćenje.

Prenela: N.R.

Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs