Vakcinacija i reforma zdravstva pred velikim izazovima: Udruženja pacijenata traži hitnu reakciju
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborUdruženje pacijenata Srbije održalo je danas panel na kojem su lekari i predstavnici udruženja pacijenata uputili zajednički poziv državi da imunizaciju vrati u žižu interesovanja čitave zajednice i da reforma zdravstvenog sistema bude postavljena kao prioritet novih vlasti nakon izbora.
Obuhvat obaveznom vakcinacijom u Srbiji godinama je ispod nivoa od 95 odsto koji obezbeđuje kolektivni imunitet, a posledice su već vidljive: u Srbiji ponovo obolevaju i umiru deca od malih boginja i velikog kašlja, bolesti koje se vakcinom mogu sprečiti. Obuhvat HPV vakcinom iznosi svega osam odsto, dok je u Hrvatskoj 50 odsto. Istovremeno, Srbija se po stopi smrtnosti nalazi na samom vrhu Evrope, a po dostupnosti inovativnih lekova pri samom dnu.
Imunizacija kao najvažnija mera prevencije
Učesnici panela saglasni su da imunizacija nije pitanje pojedinca, već zajednice, i da država mora da obezbedi doslednu primenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kontinuirano zdravstveno obrazovanje građana i aktivniju ulogu lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Druga poruka panela upućena je budućoj vlasti: bez sistemskih promena u prevenciji, ranom otkrivanju bolesti, primarnoj zdravstvenoj zaštiti i finansiranju inovativnih lekova, zdravstvena zaštita u Srbiji neće dostići ni nivo zemalja regiona, a kamoli čitave Evrope.
Prof. dr Dragan Delić, infektolog-hepatolog, podsetio je da je Svetska zdravstvena organizacija smanjen obuhvat vakcinacijom svrstala među deset najvećih globalnih javnozdravstvenih problema i da u svetu godišnje premine četiri miliona dece zato što nisu bila vakcinisana.
– Danas u Srbiji obolevaju i umiru deca sa teškom kliničkom formom malih boginja i velikog kašlja zato što nisu bila vakcinisana kako nalažu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnik o imunizaciji. Zabluda je da su takozvane dečje bolesti dobroćudne i da ih treba preležati. Svaka infektivna bolest može da se završi teškim komplikacijama, trajnim posledicama i smrtnim ishodom.
Jedna činjenica ostaje jasna i nedodirljiva – aktivna imunizacija je najefikasnija, najdostupnija, najbezbednija i najjeftinija preventivna mera u sprečavanju infektivnih bolesti – rekao je prof. dr Delić.
On je predložio konkretne mere: kontinuirano zdravstveno obrazovanje stanovništva, stručno utemeljen i proaktivan stav lekara o neophodnosti vakcinacije, sankcionisanje lekara koji izlaze van usvojenih naučnih istina o vakcinama, vraćanje poverenja u zdravstveni sistem, precizniju ulogu medija, obaveznost poštovanja propisa koji regulišu imunizaciju, kao i stručno, tehnološko i materijalno jačanje Instituta „Torlak“.
Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ ukazala je na značaj vakcinacije za osobe koje žive sa hroničnim bolestima.
– Za osobe sa hroničnim bolestima zaštita zdravlja podrazumeva i prevenciju infekcija koje mogu dodatno da ugroze njihovo stanje. Zato je imunizacija protiv gripa i pneumokoknih bolesti posebno važna, jer smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija, pogoršanja osnovne bolesti i hospitalizacije. Važno je da pacijenti budu pravovremeno informisani, ali i da lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti aktivnije razgovaraju sa njima o ovoj temi. Imunizacija nije samo pitanje individualne zaštite, već i važan deo brige o kvalitetu života ljudi koji svakodnevno žive sa hroničnom bolešću – rekla je Bojana Marković.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, podsetio je da su udruženja pacijenata u Beogradskoj deklaraciji već uputila donosiocima odluka jasan poziv za sistemske promene u zdravstvu i da taj poziv posle izbora mora da postane obaveza nove vlasti, a ne tema koja se ponovo odlaže.
– Vakcinacija je najbolji primer kako smo kao društvo dozvolili da nešto što je decenijama bilo samo po sebi razumljivo postane predmet sumnje. Obuhvat vakcinacijom pada, deca ponovo obolevaju od bolesti koje smo gotovo zaboravili, a stariji nepotrebno umiru od gripa i pneumokoknih infekcija. To nije pitanje jednog ministarstva, već cele zajednice – od lekara u domu zdravlja, preko škole i medija, do države koja mora da sprovodi sopstvene zakone – rekao je Pilipović.
On je istakao da zdravstvena zaštita u Srbiji mora da dostigne makar nivo zemalja regiona i da za to postoje jasne, merljive tačke na kojima će udruženja pacijenata meriti svaku buduću vlast.
– Po stopi smrtnosti nalazimo se na vrhu Evrope, a po dostupnosti inovativnih lekova na njenom dnu. Bugarska ima šest puta više inovativnih lekova od nas, Hrvatska i Mađarska tri puta više. Tražimo da se prevencija i rana detekcija bolesti sistemski finansiraju, da se izabranom lekaru vrati vreme za pacijenta i da se u finansijskom planu RFZO formira posebna budžetska linija za inovativne lekove, kako bi pacijenti znali kada lek stiže, a ne da zavise od vanrednih odluka – zaključio je Pilipović.
Beogradska deklaracija, koju su udruženja pacijenata uputila donosiocima odluka, ukazuje na ključne tačke za unapređenje zdravstva: prepoznavanje hitnosti reforme zdravstvenog sistema, povećanje ulaganja u prevenciju i ranu detekciju bolesti, unapređenje primarne zdravstvene zaštite i uslova rada izabranih lekara, transplantacije, sistemsko finansiranje inovativnih lekova i razumevanje da je ulaganje u zdravstvo investicija, a ne trošak.