Rani simptomi hronične bolesti bubrega: Većem riziku izloženi pacijenti sa hipertenzijom i dijabetesom
Od hronične bolesti bubrega boluje svaka deseta osoba na svetu, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 700 hiljada pacijenata sa ovom bolešću. Većina pacijenata u ranoj fazi nema nikakve simptome i kao rezultat toga dijagnoza se često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći, a kvalitet života pacijenata znatno lošiji. Ipak, svako od nas može da uradi mnogo na polju ranog otkrivanja ali i prevencije.
Razgovarali smo sa ass dr Milicom Kravljačom, nefrologom sa Klinike za nefrologiju UKC Srbije, o tome šta svako od nas može da uradi u prevenciji bubrežnih bolesti.
- Hronična bolest bubrega kao najzastupljenija bubrežna bolest jeste asimptomatska do odmaklog stadijuma. Zato je važno da se redovno javljamo svojim lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, naročito grupe pacijenata koji su u rizičnoj kategoriji za hroničnu bolest bubrega. To su svi pacijenti koji imaju arterijsku hipertenziju, pacijenti koji imaju dijabetes melitus i pacijenti koji su nekada imali epizodu akutnog oštećenja bubrega u prošlosti iz različitih razloga, kao i starija populacija i pacijenti koji su imali primarnu bolest bubrega ili imaju je imaju.
Krv u mokraći ne ukazuje uvek na urinarnu infekciju
Doktorka Kravljača ističe da se mnoge analize, koje mogu da ukažu na hroničnu bolest bubrega, mogu uraditi u domovima zdravlja.
- U domu zdravlja možemo da uradimo mnogo toga. Možemo da uradimo pregled krvi i analizu mokraće a na osnovu toga doktor može da dobije mnogo informacija. Naravno može se uraditi i ultrazvučni pregled bubrega tj. urotrakta. Svako oštećenje tj. bolest bubrega koja traje duže do tri meseca spada pod definiciju hronične. Ukoliko lekari nađu jednom patološki nalaz, on se ponavlja nakon tri meseca i tada imamo dijagnozu i pacijent se upućuje dalje kod nefrologa na dijagnostiku i lečenje.
Važno je, ističe dr Krvljača, obratiti pažnju na rane simptome koji treba da nas odvedu lekaru.
- Simptomi koje ranije osetimo, bilo kakve abnormalnosti u mokraći ili u nalazu mokaće da primetimo, moramo reagovati na to. Ako postoji krvi u mokraći, to može biti urinarna infekcija ali i ne mora biti. Ako je prilikom analize urina pozitivan trag proteina u mokraći, a nemamo infekciju, moramo se javiti nefrologu. Ako se krv kontroliše iz bilo kod razloga i vidimo da je kreatinin ili na gornjoj granici ili je povišen, a reč je o mladoj, zdravoj osobi, to razlog da se pacijent javi nefrologu. Simptomi se javljaju kada pacijent smanjeno mokri, kada ima mučninu, gađenje, nagon za povraćanjem, kada je slab i ima anemiju, a to ukazuje na ozbiljno odmaklu hroničnu bolest bubrega.
Oprezno sa unosom soli i lekovima protiv bolova
Doktorka ističe da često podcenjujemo značaj zdravog života a da je upravo to kao i adekvatno lečenje drgih hroničnih bolest veoma značajno kako bismo prevenirali probleme sa zdravljem bubega.
- Pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak treba da ga adekvatno leče. Važno je i adekvatno lečenje dijabetesa ili bilo koje druge bolesti koja je razlog hronične bolesti bubrega. Mi potenjujemo značaj zdravog načina života a on je jako važan Zato je važan aktivan način života, prevencija gojaznosti, pasivnosti, što je trend u 21. veku u celom svetu. Veoma je važna i redukcija unosa soli. Ako neko već ima hroničnu bolest bubrega, važna je redukcija unosa proteina odnosno izbegavanje hiperproteinske ishrane i ono što je jako bitno je izbegavanje nefrotoksičnih lekova. Svima su nam dostupni lekovi protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova koji mogu dovesti do oštećenja bubrega. Ne kažem da ih ne treba koristiti ali ih ne smemo koristiti bez mere i ogranićenja - zaključuje dr Kravljača.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
