Kopriva se koristi kao prirodni lek više od 2.000 godina. Listovi i koreni biljke sadrže terapeutska jedinjenja, kao što su polifenoli kempferol i kvercetin, i karotenoidi kao što su beta-karoten i lutein, koji imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Kopriva sadrži velike količine gvožđa, što je samim tim čini savršenim saborcem protiv anemije. Pored gvožđa, kopriva je bogata mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora i sicilijuma. Poseduje antibakterijska, antivirusna, protivupalna, diuretička svojstva, smanjuje bol i zaustavlja krvarenje.
Ubrzavanjem izlučivanja tečnosti iz organizma utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Stimuliše rad jetre i pankreasa, pomaže kod oralnih infekcija ( upala desni i angine), kao i kod oboljenja kao što su ekcem, akne i prekomerno opadanje kose. Kopriva doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, pomaže kod nesanice i nervoze.
Drevni Egipćani primenjivali su koprivu za lečenje artritisa i bolova u donjem delu leđa, dok su rimski vojnici koprivom trljali telo kako bi se zagrejali.
Evo kako se pravi čaj od koprive
Preporučije se čaj od koprive koji se priprema tako što se supena kašika dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije sa 2 dl ključale vode i ostavi da odstoji par minuta. Čaj procediti i piti ga dok je mlak - i u malim gutljajima.
Osim čaja od koprive se mogu napraviti mnogobrojna ukusna jela kao što su čorbe, pite, rolati, salate i slično. Ovaj dragocen i jeftin lek sa širokim blagotvornim dejstvom, trebalo bi što češće da se nalazi na našim trpezama.