Nova studija koju je vodio tim sa Univerziteta Stanford pomaže nam da razumemo kako se simptomi javljaju, šta bi moglo dovesti do boljih tretmana i intervencija za psihozu i druga stanja mentalnog zdravlja sa kojima je povezana.
Istraživači su identifikovali disfunkcije u dva specifična moždana sistema kod ljudi koji imaju psihozu – u pitanju su sistemi koji nam pomažu da filtriramo pažnju na važne unutrašnje i spoljašnje informacije.
-Ovaj rad pruža dobar model za razumevanje razvoja i progresije šizofrenije, kaže kognitivni neuronaučnik Kaustubh Supekar sa Univerziteta Stanford.
Supekar i njegove kolege su pregledali snimke skeniranja mozga 445 ljudi sa stanjima uključujući autizam, ADHD, ranu psihozu isindrom delecije – genetsko stanje sa povećanim rizikom od psihoze i šizofrenije. Takođe su posmatrali snimke skeniranja 411 zdravih ljudi kao kontrolu.
Koristeći algoritam za mašinsko učenje, tim je identifikovao razlike u funkcijama mozga između te dve grupe.
Iako je istraživačka grupa ranije sumnjala da bi mreža značajnosti mogla biti uključena, ova nova studija podržava tu hipotezu i pokazuje da sindrom delecije može biti koristan način analize simptoma i rizika psihoze.
- Ova paralela jača naše razumevanje psihoze kao stanja sa prepoznatljivim i doslednim moždanim potpisima, kaže kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta Stanford Vinod Menon.
Sledeći korak, potencijalno, je razvoj tretmana na osnovu ovih otkrića. Deo poteškoća u lečenju psihoze je to što može biti teško videti kakve efekte različite metode imaju na mozak, ali sada naučnici i lekari mogu biti precizniji u pogledu toga gde traže.
- Postojeći pristupi liječenju psihoze, uključujući transkranijalnu magnetnu stimulaciju i fokusirani ultrazvuk, mogli bi se prilagoditi za ciljanje ovih specifičnih moždanih centara kod mladih ljudi koji su u riziku od psihoze, kažu istraživači.
- Naša otkrića naglašavaju važnost pristupa osobama sa psihozom sa saosećanjem, kaže Menon.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs