Istraživači u SAD veruju da bes može da oslabi funkciju krvnih sudova, pa sledeći put kada vas neko ili nešto naljuti, duboko udahnite i pokušajte da se smirite. Evo kako ova emocija utiče na naše zdravlje.
Istraživači su otkrili da kratki trenuci besa mogu oslabiti funkciju krvnih sudova, potencijalno povećati rizik od srčanog ili moždanog udara.
- Videli smo da izlaganje besu dovodi do disfunkcije krvnih sudova, iako još uvek ne razumemo šta može da izazove ove promene - rekao je dr Daiči Šimbo, autor studije i profesor medicine na Univerzitetu Kolumbija.
Stručnjaci pratili kako anksioznost i stres utiču na krvne sudove
Istraživači su analizirali podatke 280 učesnika, čija je prosečna starost bila 26 godina. Svi učesnici su morali da se opuste 30 minuta, tokom kojih im nije bilo dozvoljeno da razgovaraju, koriste telefone, čitaju ili spavaju. Takođe im je izmeren krvni pritisak pre nego što je svakom nasumično dodeljen jedan od četiri osmominutna zadatka.
Neki učesnici su morali da se prisete trenutka u kome su se naljutili, neki su morali da se prisete trenutka u kojem su osećali anksioznost ili su morali da pročitaju niz depresivnih rečenica osmišljenih da izazovu osećaj tuge, a neki su morali da urade emocionalno neutralan zadatak, odnosno da broje do 100.
Merenja krvnog pritiska i dilatacije krvnih sudova vršena su posle tri minuta i ponovo posle 40, 70 i 100 minuta. Istraživači su takođe uzeli uzorke krvi da bi procenili zdravlje ćelija.
Bes ne prija srcu
U zadacima u kojima su se prisećali prošlih događaja koji su izazvali bes, doveli su do pogoršanja proširenja krvnih sudova, do 40 minuta nakon zadatka. Posle 40 minuta, ovog oštećenja više nije bilo, rekli su istraživači, aprenosi Dejli Mejl.
Takođe su primetili da nije bilo statistički značajnih promena u oblogama krvnih sudova učesnika u bilo kom trenutku nakon što su iskusili anksioznost i tugu.
Međutim, napominju da je studija rađena na malom broju ispitanika i nije jasno da li se rezultati mogu primeniti na starije osobe sa drugim zdravstvenim problemima, koji najverovatnije uzimaju lekove. Ali dr Glen Levin, profesor medicine na Medicinskom koledžu Bejlor u Hjustonu, rekao je za Dejli mejl da ova studija dodaje sve veći broj dokaza da mentalno blagostanje može uticati na kardiovaskularno zdravlje i da su intenzivna akutna emocionalna stanja, kao što je npr. bes ili stres, mogu dovesti do kardiovaskularnih problema.
Na primer, znamo da su intenzivna tuga ili slične emocije uobičajeni okidač za sindrom slomljenog srca. Događaji kao što su zemljotresi, pa čak i trenuci u kojima navijač gleda fudbalsku utakmicu, koji izazivaju stres, mogu dovesti do infarkta miokarda (srčani udar) ) i/ili aritmije.
Prenela: O.M.
(izvor: Miss7ZDrava/Zdravlje.kurir.rs)