U mesecu kada se obeležava Svetski dan štitne železde, važno je ukazati na često zanemareno oboljenje - poremećaj štitne žlezde. Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom ove žlezde, a ogroman broj ljudi ima poremećaj njenog rada koji još uvek nije dijagnosikovan.
Ovo su neki od najčešćih poremećaja sa tiroidom.
Hipotireoza -Usporena funkcija štitne žlezde, može prouzrokovati gojaznost, umor i depresiju. Rani simptomi često prolaze neprimećeno pa su stoga redovni testovi ključni za dijagnozu. Posebno je značajan problem hipotireoze majke trudnice, jer su za razvoj mozga ploda neophodni tiroidni hormoni.
Hipertireoza - Povećana fukncija štitne žlezde, dovodi do gubitka težine, nervoze i ubrzanog rada srca. Ovo je relativno česta bolest i javlja se kod 2,7 odsto žena i 0,23 odsto muškaraca.
Čvorovi na štitnoj žlezdi - Predstavljaju jedno od najčešćih oboljenja u medicini. Većina ovih čvorova su bezopasne promene koje ne prave nikakve proleme i ne predstavljaju opasnost za pacijenta. Formiranje čvorova može biti benigno, ali u nekim slučajevima može ukazivati i na maligni proces. Redovni ultrazvučni pregledi i biopsije su stoga od suštinskog značaja.
Hašimoto sindrom - Ovo je autoimuno oboljenje gde ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitne žlezde (tireoide). Simptmi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitne žlezde, što vodi u hiporiteoidizam. Harimotov sindrom se javlja kod oba pola, a najčešće kod žena posle 40. godine.
Gejvsova bolest - Ovo je autominua bolest koja uzrokuje hipertireozu. Osim uvećanja štitaste žlezde i hipertireoze ovu bolest karakteriše i oboljenje očiju, koje osim manifestovanog krakterisitčnog izgleda može da dovede i do gubitka vida.
Prenela. O.M.
(izvor. Instagram @formupacijenatasrbije/Zdravlje.kurir.rs)