Muška neplodnost je i dalje globalni problem, čiji uzroci često nisu dvoljno rasvetljeni. S obzirom na sve veće dokaze o infiltraciji mikroplastike u razne sisteme i organe, kao što su krv i pluća, istraživači sada ispituju njihov potencijalni uticaj na reprodukciju.
Prethodna istraživanja su potvrdila prisustvo mikroplastike u muškim reproduktivnim organima. Na primer, u jednoj studiji istraživači su otkrili 12 različitih vrsta mikroplastike u testisima pasa i ljudi. Kod pasa su utvrdili da je veći nivo određene vrste mikroplastike povezanisa manjim brojem spermatozoida i smanjenom težinom testisa.
Mikroplastika nastaje kada se veći plastični materijali hemijski razgrađuju ili fizički troše u sitnije delove. Stručnjaci sugerišu da neke sitne čestice mogu da prodru u pojedinačne ćelije i tkiva unutar organa, a postoje sve veći dokazi da ove čestice postaju sve prisutnije u našim telima.
Od morskih plodova do flaširanih napitaka
Uzroci su prikupljeni od učesnika kojima je dijagnostikovana erektilna disfunkcija i koji su se podvrgli operaciji ugradnje penilnih implantata na Univerzitetu u Majamiju između avgusta i septembra 2023. godine. Hemijska analiza uzoraka otkrila je da četiri od pet muškaraca ima mikroplastiku u tkivu penisa.
Studija je identifikovala sedam različitih vrsta mikroplastike, pri čemu su najčešće bile polietilen tereftalat (PET) i polipropilen (PP).
Napomenuo je da ove sitne čestice mogu da putuju kroz krvotok i akumuliraju se u raznim tkivima, uključujući tkivo penisa.
Pronađena i u testisima
- Ovo je tema koja "otvara oči", ali na kraju nisam iznenađena da je mikroplastika pronađena u tkivu penisa, jer je zabaležena u svim delovima tela koji su do sada istraženi, uključujući krv, placentu, stolicu i nedavno, testise - kaže Trejsi Vudruf, doktor nauka, profesorka i direktorka Centra za istraživanje životne sredine (EaRTH) na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.
Dodala je da se mikroplastika nalazi svuda - u prirodi, u životinjama i u nama.
Kako smanjiti uticaj mikroplastike
Autor studije dr Ramasami ističe da su dalja istraživanja neophodna kako bi se u potpunosti razumeo obim ovih efekata i razvile strategije za smanjenje izloženosti i zaštitu reproduktivnog zdravlja.
S ovim se slaže i dr Vudruf i dodaje da ljudi mogu da smanje svoju izloženost toksičnim hemikalijama, ali ne u potpunosti, jer su mnogi izvori izvan njihove kontrole.
Pripremila: N.L.
Izvor: Medicalnewstoday.com/Zdravlje.kurir.rs