Kako ekstremne vrućine utiču na naše telo? Spisak ima čak 16 stavki, od glavobolja do otkazivanja bubrega

Shutterstock

Da li ste znali da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina?

Tropske vrućine su vodeći uzrok smrtnosti koja je direktno povezana sa vremenom i mogu da pogoršaju osnovne bolesti, navodi SZO. Procenjuje se da u Evropi usled tropskih vrućina umre oko 175.000 ljudi godišnje. Ova brojka se preciznije odnosi na prosečan godišnji broj smrtnih slučajeva usled toplote, a ne samo ekstremne vrućine.

Evropska regija je najbrže zagrevajuća od šest regija SZO, sa temperaturama koje rastu otprilike dvostruko brže od globalnog proseka, a tri najtoplije godine zabeležene u regionu dogodile su se od 2020. godine, navode.

Sledi spisak tegoba, od bezazlenih i prolaznih do potencijano fatalnih, koje mogu da budu izazvane ekstremnim vrućinama.

Simptomi da telo pati na vrućini

  • Glavobolja
  • Vrtoglavica
  • Razdražljivost i konfuzija
  • Napadi/moždani udar
  • Alergije i astma
  • Bolest pluća
  • Grčevi usled toplote
  • Slabosti mišića i spazam
  • Osip od toplote
  • Obilno znojenje
  • Nepravilni otkucaji srca
  • Smanjeni protok krvi ka srcu
  • Srčani udar
  • Oštećenja jetre
  • Bolesti bubrega
  • Otkazivanje bubrega

Shutterstock 
U najvećem riziku su osobe koje pate od oboljenja srca, ali i zdravi i mladi ljudifoto: Shutterstock

Rizik od fatalnog srčanog udara

Kada je reč o srcu, Američka asocijacija za srce takođe upozorava da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina.

Ako toplotni talas traje dva dana, sa temperaturama u rasponu od 28-36 stepeni Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara je 18 odsto veći. Kod toplotnog talasa koji traje četiri dana, sa temperaturama od 34-43 stepena Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara skače na 74 odsto.

U najvećem riziku su osobe koje pate od oboljenja srca, ali i zdravi i mladi ljudi treba da vode računa.

Pripremila: N.L.

Izvor: WHO Serbia/Zdravlje.kurir.rs