Iako stil života i statistika ukazuju da su problemi sa atopijskim (alergijskim) bolestima u ogromnom porastu, u Srbiji je svest o njima na veoma niskom nivou.

Kad kažemo da je neko ima atopiju (grč. atopos: različit, stran) pod time podrazumevamo da ima predispoziciju za razvitak različitih alergijskih stanja, tačnije naslednu ili stečenu sposobnost da proizvodi specifična IgE antitela, kao reakciju na neki alergen. Na ove materije, međutim, drugi ljudi koji nemaju atopiju, uopšte ne reaguju.

Svaka četvrta osoba u svetu i kod nas ima neki oblik alergije, od čega 7-18 odsto čine deca školskog uzrasta.

Ova stanja uključuju ekcem, alergije na hranu i različite respiratorne alergije: alergijski konjunktivitis, rinitis i bronhijalnu astmu, a postepen razvoj od jednom ka drugom stanju naziva se "alergijski marš".

Ona se obično međusobno nadovezuju ili, drugim rečima, jedno stanje koje se razvije nas čini sklonim za razvoj drugog. Međutim, postoje mnogobrojni slučajevi kada se taj uobičajeni redosled preskače i kada se simptomi razvijaju individualno.

alergija-shutterstock-1490704784.jpg
Shutterstock 

Šta je bitno znati o povezanosti atopijskog ekcema i alergija?

  • Osobe koje žive sa atopijskim ekcemom imaju veći procenat alergijskih oboljenja u odnosu na opštu populaciju
  • Do 80 odsto dece sa atopijskim ekcemom razviju i astmu i/ili alergijski rinitis
  • Više je faktora koji doprinose nastanku atopijskog ekcema, uključujući genetsku predispoziciju i faktore iz okruženja
  • Atopijski ekcem je faktor rizika za nastanak IgE posredovane alergije na hranu, jer narušena kožna barijera propušta alergene u krvotok
  • Noviji podaci sugerišu da nutritivni alergeni, naročito kikiriki, treba da se uvode u ishranu dece što pre

Pripremila: N.L.

Izvor: Alergija i ja/Zdravlje.kurir.rs