Miroslav Hadži Vasić je izuzetan čovek, kao što su izuzetni i pojedini njegovi pacijenti, Patrijath Pavle, Jelisaveta Karađorđević, Vlade Divac, Ivana Stanković, Milorad Deretić.
Doktor nije, već komercijalista, a porodičnoj tradiciji, kiropraktici i fitoterapiji, okrenuo se kada je zajedno sa suprugom ostao bez posla nakon raspada jedne slovenačke firme (i čitave države) 1991. godine u kojoj je bio rukovodilac. Našavši se na ulici, razmišljao je čime bi mogao da se bavi i od toga živi.
- Kao dete sam imao sklonosti ili predispozicije ka ovom poslu, jer se otac bavio nameštanjem kostiju, a baka lekovitim biljem. Kiropraktiku sam naučio od oca, a on od nekog francuskog doktora dok je bio na Solunskom frontu u sanitetskoj četi. Otac je postao jedan od najboljih kostolomaca u bivšoj Jugoslaviji i nameštao je i otvorene prelome. Ja taj nivo nisam dostigao, a sada nije ni vreme, jer u prošlosti nije bilo toliko infekcija i bakterija kao danas – napominje naš sagovornik.
Razlozi da se okrene porodičnoj tradiciji, kako kaže, leže i u tome što je u mladosti imao tešku traumu.
Pavle preko Tadeja
Baka je u to vreme već bila preminula, a otac mu je pomogao da se oporavi. Patrijarha Pavla je sreo ubrzo nakon što je počeo da se bavi kiropraktikom i fitoterapijom.
Kada su kod Oca Tadeja razgovarali, između ostalog o tome ko se čime bavi, Patrijarh Pavle je to sve „skenirao“, kaže naš sagovornik.
- Nije trebalo mnogo da se priča, jer je imao neverovatne sposobnosti i moći da čoveka skenira u sekundi, a da on to ne primeti – objašnjava Haži Vasić.
Početak lečenja i druženja
Početkom devedesetih, kada su se upoznali, Patrijarh je još uvek bio u dobrom zdravstvenom stanju i kondiciji, navodi. Dobio je poziv iz crkve da ode kod njega, kaže da ga je zvala divna žena koja je bila pored njega i pazila ga gotovo do kraja. U početku ga je ona pozivala u posete, a kasnije i sam Patrijarh.
- On je tada imao problem s opekotinama, jer je ušao u tuš kabinu i slučajno kad se okrenuo zakačio tuš sa vrelom vodom. Odneo sam mu jednu čarobnu kremu baš za opekotine i tako je to počelo - otkriva.
„Hajde me malo prokrckaj“
Prema rečima našeg sagovornika viđali su se gotovo svakodnevno ili svaki drugi dan narednih 15 godina. Lečenje je bilo uključeno po potrebi.
Naš sagovornik mu je „nameštao kosti“ kada ga Patrijarh zamoli sa rečima „hajde me malo prokrckaj“, dodaje.
- Bilo je i situacija kada sam procenjivao da to možda i nije bilo neophodno, ali on je to voleo. Za njega sam pravio i neke tinkture, recimo, melem za imunitet na bazi lekovitog bilja i meda. Bio je izuzetno disciplinovan pacijent. Kad počnemo o tome da pričamo znao je da kaže „sad više nisam Patrijarh, sad sam tvoj pacijent“.
Izuzetan i razuman u svemu
Imao je povrenje i poštovanje prema lekarima, između ostalog, zato što je bio vrlo obrazovan čovek, podseća naš sagovornik.
- Nije na meni da sudim, ali mišljenja sam da takvog naslednika, kao što je on, još dugo neće(mo) imati. Proći će godine i godine...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.