- Žene nisu osetljivije – one su samo drugačije - napominje dr Žaneta Fraj, gastroenterolog sa Univerziteta Virdžinije u Šarlotsvilu.
Kao prvo, dodaje doktorka, „žene imaju više visceralne preosetljivosti tako da mogu intenzivnije da osećaju gastrointestinalne simptome.“
Osim osetljivosti na simptome, postoje jasni dokazi da je veća verovatnoća da će određeni poremećaji varenja uticati na žene nego na muškarce. Sindrom iritabilnog kolona – poremećaj koji uključuje česte napade bolova u stomaku i promene u peristaltici creva (proliv, konstipacija ili naizmenični napadi ova dva) – dva do šest puta je češći među ženama nego muškarcima.
Inflamatorna bolest creva, uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, pogađa dvostruko više žena nego muškaraca, prema Američkom koledžu za gastroenterologiju.
Pored toga, celijakija – autoimuni poremećaj koji uzrokuje nadimanje, hroničnu dijareju, zatvor, gasove i druge gastrointestinalne simptome i koji se pokreće unosom glutena – dijagnostikuje se skoro dva puta češće kod žena nego kod muškaraca. A funkcionalna dispepsija (ili otežano varenje) je takođe češća kod žena.
Isto važi i za manje poznat poremećaj mozga i creva koji se zove sindrom cikličkog povraćanja – koji se karakteriše ponavljajućim epizodama mučnine, povraćanja i nadimanja, razdvojenih periodima bez simptoma, kaže dr Dejvid Levintal, gastroenterolog i direktor Centra za neurogastroenterologije u medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu.
Sve u svemu, „poremećaji interakcije creva i mozga su češći kod žena nego kod muškaraca“, kaže dr Levintal, a isto važi i za poremećaje motiliteta kao što su gastropareza (odloženo pražnjenje želuca) i hronični zatvor.
Misteriozni polni jaz
Zašto su žene podložnije gastrointestinalnim poremećajima? Šta je to što probavni sistem žena dovodi u opasnost? Odgovor je komplikovan i medicina još uvek nije do kraja dokučila zašto se to dešava.
Ono što je sigurno poznato, to je da reproduktivni hormoni igraju važnu ulogu.
- Ženski hormoni estrogen i progesteron imaju snažan uticaj na gastrointestinalni trakt u smislu pokretljivosti, senzibilizacije bola i načina na koji mozak isporučuje poruke gastrointestinalnom traktu - objašnjava dr Dejvid Džonson, šef gastroenterologije na Medicinskom fakultetu u Istočnoj Virdžiniji u Norfolk i bivši predsednik Američkog koledža za gastroenterologiju.
Posledica toga je da žene u određeno doba u mesecu (obično u toku ciklusa) ili tokom trudnoće imaju više gastrointestinalnih problema.
Sa druge strane, „žene imaju imuni sistem koji se lakše aktivira nego kod muškaraca“, kaže dr Levintal. Ovo je značajno jer imunološka funkcija, uključujući inflamatorne procese, igra ulogu u celijakiji i inflamatornoj bolesti creva.
Štaviše, sam gastrointestinalni trakt je duži kod žena, a ta razlika u dužini može uticati na vreme prolaska kroz trakt, kaže Džonson. Pored toga, želudaci se prazne nešto sporije nego kod muškaraca – „zašto je tako, to nije poznato“, napominje dr Levintal, ali to može da objasni veću podložnost žena gastroparezi.
Istraživanja takođe ukazuju da su nervne ćelije creva sporije kod žena, zbog čega su sindrom iritabilnog kolona i gastropareza češći kod žena.
Drugi mogući faktor koji doprinosi ima veze sa psihološkim problemima.
- Anksioznost i depresija, koje su češće kod žena nego kod muškaraca, mogu pogoršati ozbiljnost poremećene funkcije creva. Osećaj stresa, depresije ili anksioznosti je povezan sa načinom na koji naša creva funkcionišu. Kada ste pod stresom ili uznemireni, veća je verovatnoća da će se pojaviti gastrointestinalni poremećaji - napominje dr Levintal.
Pomozite crevima da bolje rade
Bez obzira na pol, važno je da „učinite sve što možete da budete proaktivni u vezi sa svojim probavnim zdravljem, a ne samo reaktivni“, naglašava dr Džonson.
To znači da ostanete dobro hidrirani i konzumirate zdravu ishranu bogatu hranom biljnog porekla (poput voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenki) i nemasnim proteinima i izbegavate slatku, visoko prerađenu hranu.
Konkretno, „vlakna pomažu dobrim bakterijama da cvetaju u crevima“, navodi dr Džonson, što doprinosi zdravlju crevnog mikrobioma, zajednice bakterija i drugih mikroba koji prirodno žive u crevima. Istraživanja su otkrila snažnu korelaciju između crevnih bakterija i rizika od gastrointestinalnih poremećaja kao što su iritabilni kolon, upalna bolest creva i drugih.
Biti proaktivan u pogledu zdravlja creva takođe znači preduzeti korake za upravljanje stresom, dovoljno spavanja i redovno vežbanje.
- Što više pomerate svoje telo, više se pomeraju i vaša creva - naglašava dr Semjuel Akinjeje, gastroenterolog sa Medicinskog centra Veksner Univerziteta u Ohaju. Kretanje će verovatno pomoći kod mnogih od ovih poremećaja.
Ako ove mere ne pomognu dovoljno, nema razloga da trpite. Dostupni su lekovi i drugi tretmani za sve ove probavne poremećaje.
- Ako imate simptome koje ne razumete, razgovarajte sa gastroenterologom. Mnogim ženama je neprijatno da pričaju o svojim gastrointestinalnim simptomima, što je pogrešno. Uvek kažem svojim pacijentima da je lekarska ordinacija bezbedan prostor i nije sramota da se kaže bilo šta. Zbog toga postojimo - savetuje dr Fraj.
Prenela: O.M.
Izvor: RTS/Zdravlje.Kurir.rs
„Žene nisu osetljivije – one su samo drugačije“, napominje dr Žaneta Fraj, gastroenterolog sa Univerziteta Virdžinije u Šarlotsvilu. Kao prvo, dodaje doktorka, „žene imaju više visceralne preosetljivosti tako da mogu intenzivnije da osećaju gastrointestinalne simptome.“
Osim osetljivosti na simptome, postoje jasni dokazi da je veća verovatnoća da će određeni poremećaji varenja uticati na žene nego na muškarce. Sindrom iritabilnog kolona – poremećaj koji uključuje česte napade bolova u stomaku i promene u peristaltici creva (proliv, konstipacija ili naizmenični napadi ova dva) – dva do šest puta je češći među ženama nego muškarcima.
Inflamatorna bolest creva, uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, pogađa dvostruko više žena nego muškaraca, prema Američkom koledžu za gastroenterologiju.
Pored toga, celijakija – autoimuni poremećaj koji uzrokuje nadimanje, hroničnu dijareju, zatvor, gasove i druge gastrointestinalne simptome i koji se pokreće unosom glutena – dijagnostikuje se skoro dva puta češće kod žena nego kod muškaraca. A funkcionalna dispepsija (ili otežano varenje) je takođe češća kod žena.
„Žene nisu osetljivije – one su samo drugačije“, napominje dr Žaneta Fraj, gastroenterolog sa Univerziteta Virdžinije u Šarlotsvilu. Kao prvo, dodaje doktorka, „žene imaju više visceralne preosetljivosti tako da mogu intenzivnije da osećaju gastrointestinalne simptome.“
Osim osetljivosti na simptome, postoje jasni dokazi da je veća verovatnoća da će određeni poremećaji varenja uticati na žene nego na muškarce. Sindrom iritabilnog kolona – poremećaj koji uključuje česte napade bolova u stomaku i promene u peristaltici creva (proliv, konstipacija ili naizmenični napadi ova dva) – dva do šest puta je češći među ženama nego muškarcima.
Inflamatorna bolest creva, uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, pogađa dvostruko više žena nego muškaraca, prema Američkom koledžu za gastroenterologiju.
Pored toga, celijakija – autoimuni poremećaj koji uzrokuje nadimanje, hroničnu dijareju, zatvor, gasove i druge gastrointestinalne simptome i koji se pokreće unosom glutena – dijagnostikuje se skoro dva puta češće kod žena nego kod muškaraca. A funkcionalna dispepsija (ili otežano varenje) je takođe češća kod žena.
Isto važi i za manje poznat poremećaj mozga i creva koji se zove sindrom cikličkog povraćanja – koji se karakteriše ponavljajućim epizodama mučnine, povraćanja i nadimanja, razdvojenih periodima bez simptoma, kaže dr Dejvid Levintal, gastroenterolog i direktor Centra za neurogastroenterologije u medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu.
Sve u svemu, „poremećaji interakcije creva i mozga su češći kod žena nego kod muškaraca“, kaže dr Levintal, a isto važi i za poremećaje motiliteta kao što su gastropareza (odloženo pražnjenje želuca) i hronični zatvor.
Misteriozni polni jaz
Zašto su žene podložnije gastrointestinalnim poremećajima? Šta je to što probavni sistem žena dovodi u opasnost? Odgovor je komplikovan i medicina još uvek nije do kraja dokučila zašto se to dešava.
Ono što je sigurno poznato, to je da reproduktivni hormoni igraju važnu ulogu.
„Ženski hormoni estrogen i progesteron imaju snažan uticaj na gastrointestinalni trakt u smislu pokretljivosti, senzibilizacije bola i načina na koji mozak isporučuje poruke gastrointestinalnom traktu“, objašnjava dr Dejvid Džonson, šef gastroenterologije na Medicinskom fakultetu u Istočnoj Virdžiniji u Norfolk i bivši predsednik Američkog koledža za gastroenterologiju.
Posledica toga je da žene u određeno doba u mesecu (obično u toku ciklusa) ili tokom trudnoće imaju više gastrointestinalnih problema.
Sa druge strane, „žene imaju imuni sistem koji se lakše aktivira nego kod muškaraca“, kaže dr Levintal. Ovo je značajno jer imunološka funkcija, uključujući inflamatorne procese, igra ulogu u celijakiji i inflamatornoj bolesti creva.
Štaviše, sam gastrointestinalni trakt je duži kod žena, a ta razlika u dužini može uticati na vreme prolaska kroz trakt, kaže Džonson. Pored toga, želudaci se prazne nešto sporije nego kod muškaraca – „zašto je tako, to nije poznato“, napominje dr Levintal, ali to može da objasni veću podložnost žena gastroparezi.
Istraživanja takođe ukazuju da su nervne ćelije creva sporije kod žena, zbog čega su sindrom iritabilnog kolona i gastropareza češći kod žena.
Drugi mogući faktor koji doprinosi ima veze sa psihološkim problemima.
„Anksioznost i depresija, koje su češće kod žena nego kod muškaraca, mogu pogoršati ozbiljnost poremećene funkcije creva“, napominje dr Levintal. „Osećaj stresa, depresije ili anksioznosti je povezan sa načinom na koji naša creva funkcionišu. Kada ste pod stresom ili uznemireni, veća je verovatnoća da će se pojaviti gastrointestinalni poremećaji.“
Pomozite crevima da bolje rade
Bez obzira na pol, važno je da „učinite sve što možete da budete proaktivni u vezi sa svojim probavnim zdravljem, a ne samo reaktivni“, naglašava dr Džonson.
To znači da ostanete dobro hidrirani i konzumirate zdravu ishranu bogatu hranom biljnog porekla (poput voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenki) i nemasnim proteinima i izbegavate slatku, visoko prerađenu hranu.
Konkretno, „vlakna pomažu dobrim bakterijama da cvetaju u crevima“, navodi dr Džonson, što doprinosi zdravlju crevnog mikrobioma, zajednice bakterija i drugih mikroba koji prirodno žive u crevima. Istraživanja su otkrila snažnu korelaciju između crevnih bakterija i rizika od gastrointestinalnih poremećaja kao što su iritabilni kolon, upalna bolest creva i drugih.
Biti proaktivan u pogledu zdravlja creva takođe znači preduzeti korake za upravljanje stresom, dovoljno spavanja i redovno vežbanje.
„Što više pomerate svoje telo, više se pomeraju i vaša creva“, naglašava dr Semjuel Akinjeje, gastroenterolog sa Medicinskog centra Veksner Univerziteta u Ohaju. Kretanje će verovatno pomoći kod mnogih od ovih poremećaja.
Ako ove mere ne pomognu dovoljno, nema razloga da trpite. Dostupni su lekovi i drugi tretmani za sve ove probavne poremećaje.
„Ako imate simptome koje ne razumete, razgovarajte sa gastroenterologom“, savetuje dr Fraj. „Mnogim ženama je neprijatno da pričaju o svojim gastrointestinalnim simptomima, što je pogrešno. Uvek kažem svojim pacijentima da je lekarska ordinacija bezbedan prostor i nije sramota da se kaže bilo šta. Zbog toga postojimo.”