Svet se suočava sa rastućom epidemijom kratkovidosti, a budućnost je po tom pitanju neizvesna. Prethodne projekcije uzimale su u obzir samo podatke do 2015. godine, ali čak i tada se predviđalo da će polovina svetske populacije biti kratkovida do 2050. godine.
Istraživači sa Univerziteta Sun Iat-Sen u Kini uradi su najnoviju analizu koja je uključila 276 studija koje su obuhvatile oko 5,4 miliona dece i tinejdžera i skoro dva miliona slučajeva miopije.
Tim naučnika na čelu sa dr Jinghong Liangom, stručnjakom za javno zdravlje, otkrio je da je u periodu od 1990. do 2023. globalna učestalost kratkovidosti kod dece starosti od 5 do 19 godinaporasla sa 24 posto na 36 posto.
Rast je bio najveći u Japanu, gde 86 odsto dece i tinejdžera trenutno pati od kratkovidosti. Nacija sa najnižom prevalencom bio je Paragvaj sa samo 0,84 odsto.
Ako vid kod dece i tinejdžera nastavi da se pogoršava istom brzinom, učestalost kratkovidosti kod mladih ljudi širom sveta mogla bi da dostigne skoro 40 procenata do 2050. godine i premaši 740 miliona slučajeva.
Udeo pandemije
Podaci sugerišu da se tokom proteklih 30 godina, a posebno nakon 2020. godine, učestalost kratkovidosti povećavala. Prethodne studije su takođe povezale pandemiju COVID-19 sa pogoršanjem vida kod dece. Primera radi, istraživači u Hong Kongu su 2020. godine otkrili brzi porast kratkovidosti među 709 dece između 6-8 godina.
Genetika
Dok genetika nesumnjivo igra ulogu u pojavi miopije, to ne može u potpunosti da objasni nedavni porast ovih slučajeva širom sveta.
Čak i kada dete ima dva kratkovida roditelja, studija je pokazala da ako ne provodi dovoljno vremena na otvorenom, genetska sklonost od kratkovidosti se povećava na oko 60 procenata.
Smatra se da igra na otvorenom smanjuje rizik od kratkovidosti kod dece, a tokom pandemije deca su u mnogim delovima sveta bila ograničena na boravak u zatvorenom prostoru.
Štaviše, škola se tokom pandemije često odvijala onlajn, zadržavajući učenike ispred ekrana duže nego što je to uobičajeno.
- Ovo je posebno značajno za decu predškolskog uzrasta, jer se nalaze u kritičnom periodu razvoja vida koji karakteriše visoka plastičnost - tvrde autori nedavnog istraživanja.
Postoji potreba da se prikupe podaci kako bi se izmerile varijacije u učestalosti oštećenja vida među mlađom populacijom, pošto su postojale primetne razlike i u etničkoj i geografskoj pripadnosti.
Umesto zaključka
Moguće je da ranije uvođenje u formalno obrazovanje u detinjstvu može da utiče na pojavu kratkovidosti tokom odrastanja, sugeriše dr Liang.
- Ovi nalazi predstavljaju važan korak ka razumevanju trendova, posebno u onim populacijama koje prolaze kroz brze promene i beleže značajan porast kratkovidosti tokom pandemije COVID-19 - dodaju stručnjaci.
Autori naglašavaju da je od ključne važnosti da se utvrde razlozi za povećanje kratkovidosti među mladima i da se pronađu efikasne metode za sprečavanje pogoršanja vida u narednim generacijama.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs