Zaposleni u obdaništima u kojima je istraživanje sprovedeno sadili su travu, žbuniće i borovnice i dozvolili deci da vode računa o biljkama i žardinjerama, ali i da se slobodno igraju sa zemljom. Ovom prilikom su primetili da je došlo do poboljšanja raznovrsnosti mikroba u crevima i na koži, što je uticalo na zdravlje dece u veoma kratkom roku – značajna promena se videla već za 28 dana.
U poređenju sa gradskom decom koja se igraju u standardnim gradskim, betoniranim dvorištima, deca od 3, 4 i 5 godina u ovim vrtićima u Finskoj pokazala su povećanje T-ćelija i drugih važnih imuno markera u krvi.
- Takođe smo otkrili da je crevna mikroflora dece koja su izložena zelenilu slična crevnoj mikroflori dece koja svakodnevno posećuju šumu - objasnila je naučnica za životnu sredinu Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju.
Eksperiment u Finskoj bio je prvi koji je eksplicitno uključio dečje urbano okruženje, a zatim su testirane promene u njihovom mikrobiomu i, zauzvrat, imunom sistemu deteta. Iako nalazi ne sadrže sve odgovore, oni podržavaju vodeću tezu – da promena mikroba u životnoj sredini može relativno lako da utiče na dobro uspostavljen mikrofloru kod dece, pružajući potporu imunitetu.
Hipoteza o biodiverzitetu
Ideja da okruženje bogato živim bićima utiče na naš imunitet je poznata kao „hipoteza o biodiverzitetu“. Na osnovu te hipoteze, gubitak biodiverziteta u urbanim područjima mogao bi da bude barem delimično odgovoran za porast bolesti povezanih sa imunitetom.
- Rezultati ove studije podržavaju hipotezu o biodiverzitetu i koncept da nizak biodiverzitet u savremenom životnom okruženju može da dovede do lošijeg imunog sistema i posledično poveća učestalost bolesti - objasnili su autori studije.
Studija je uporedila mikrobe životne sredine pronađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, a ovo istraživanje je uključivalo ukupno 75 dece između tri i pet godina.
Neki od ovih vrtića su sadržali standardna gradska dvorišta sa betonom i šljunkom, u drugim je sistem podrazumevao da se deca izvode u prirodu, a četiri su imala svoja dvorišta dopunjena travom i niskim rastinjem.
Pojačana imunološka odbrana kože
Tokom narednih 28 dana, deca u poslednja četiri obdaništa dobila su zadatak da se igraju u dvorištu pet puta nedeljno.
Kada su istraživači testirali mikrobiotu njihove kože i creva pre i posle ispitivanja, otkrili su poboljšane rezultate u poređenju sa prvom grupom dece koja su se igrala u vrtićima sa manje zelenila.
Njihovi rezultati su se u velikoj meri poklapali sa drugom grupom dece u vrtićima koja su svakodnevno izlazila u prirodu.
Kod dece koja su se igrala se u prašini, travi i među drvećem, primećen je porast mikroba zvanog gamaproteobakterije, koji pojačava imunu odbranu kože, povećava korisne imune sekrecije u krvi i smanjuje sadržaj interleukina -17A, što je povezano sa bolestima koje se prenose na imunitet.
- Ovo podržava pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunom sistemu, kao što su autoimune bolesti i alergije - objasnio je ekolog Aki Sinkonen, takođe sa Univerziteta u Helsinkiju.
Benefiti za vid deteta
Istraživanja pokazuju da je boravak u prirodi dobar i za vid deteta, a povezan je i sa boljim mentalnim zdravljem. Neke nedavne studije su čak pokazale da su zelene površine u vezi sa strukturnim promenama u mozgu dece.
Šta dovodi do ovih neverovatnih rezultata još nije sasvim jasno. To bi moglo da bude nešto u vezi sa zdravim vazduhom, upijanjem sunčevih zraka, većom aktivnošću ili osećajem spokoja.
- Bilo bi najbolje kada bi deca mogla da se igraju u barama i da kopaju zemlju u prirodi - izjavio je Sinkonen, ali i naveo da je za najbolje rezultate dobro da deca provode bar pet dana nedeljno u šumi ili prirodi.
Prenela: N.L.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
