Kako razlikovati alergiju na sunce od opekotina: Ne dozvolite da vam ovi simptomi upropaste leto

Imate simptome alergije na koži koje su nepoznatog porekla? Odbacili ste potencijalne uzročnike u hrani i lekovima, i potpuno ste zaboravili da postoji alergija na sunce.

Zašto se javlja?

Alergija na sunce se javlja kao odgovor imunog sistema na sunčevu svetlost i UV zrake. Nakon izlaganja suncu ćelije preosetljivih osoba reaguju tako što menjaju strukturu, pa ih ćelije imunog sistema prepoznaju kao alergene i pokreću hemijske reakcije u organizmu kao odbranu, tako što se na koži sklonoj alergijama pojavljuju plikovi, crvenilo i osip.

Sklonost ka alergiji na sunce

Iako još uvek nije pronađen tačan uzrok alergije na sunce, dokazano je da je jedan od uzroka, kao i kod svih alergija, genetska predispozicija.

Dokazana je povezanost alergije na sunce sa korišćenjem određenih lekova, a visok faktor rizika su i hemikalije koje se nalaze u parfemima, sapunima i šamponima.

Lekovi koji mogu biti uzročnici:

• lekove protiv akni
• antihistaminici
• nesteroidni protivupalni lekove
• neki antibiotici
• lekove protiv gljivica
• oralni antidijabetici
• diuretici
• lekovi protiv napetosti, nervoze i osećaja teskobe
• antidepresivi

Opekotinama od sunca su skloni osobe koje imaju svetliju kožu, ali alergija na sunce mogu dobiti svi, bez obzira na tip kože.

Najčešće se javlja na dekolteu, spoljašnjoj površini ruku, zadnjem delu šaka i donjih delova nogu.

Kada se javlja alergija na sunce i koliko traje?

Najčešće se javlja već sa prvim znacima sunca u letnjem periodu, ali mogu se javiti i tokom zime.

U zavisnosti kada se primete prvi simptomi alergije postoje dve vrste fotodermatoze. Rana alergijska reakcija se javlja nakon samo nekoliko minuta ili sati izlaganja suncu, a usporene, kasne promene na koži mogu se primetiti i posle par dana kontakta sa suncem.

Dužina trajanja zavisi od vrste same alergije.

Vrste alergije na sunce

Postoji nekoliko vrsta alergija na sunce zavisno od uzroka i simptoma koji se javljaju.

Polimorfna svetlosna erupcija – je najčešća vrsta alergije na sunce. Javlja se nekoliko sati posle izlaganja. Karakterišu je: osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, nalik ubodu insekata. Najčešće dolazi do promene na koži donjeg dela vrata, zadnjoj strani ruku i pregibima ruku i nogu. Ova alergija nestaje nakon 2-3 dana, a učestalo izlaganje suncu tokom leta pomaže organizmu pri adaptaciji, tako da se pojavljivanje alergije smanjuje u toku jedne sezone.

Fotoalergijska erupcija je drugi po učestalosti tipova alergije na sunce. Ona nastaje usled kontakta sunca sa hemikalijama na koži. Pojedini lekovi takođe mogu izazvati simptome ove vrste alergije na sunce. Najčešći simptomi su crveni osip koji svrbi i sićušni plikovi koji se javljaju tek dan ili dva nakon izlaganja suncu i mogu zahvatiti delove kože koji su prekriveni odećom. Dijagnostikovanje ove vrste alergije na sunce zahteva foto peč testranje, pri kome se izlaže mali deo kože ultra – ljubičastim zracima sa hemikalijom na koju se sumnja (lek ili proizvod koji ste koristiti).

Solarna urtikarija – koprivnjača – nastaje nekoliko minuta posle izlaganja suncu, a može veoma lako pogrešno da se dijagnostikuje i pomeša sa opekotinama od sunca. Simptomi se veoma brzo smire nakon upotrebe antihistaminika.

Prurigo nodularis je vrsta alergije na sunce koja se karakteriše nepodnošljivim svrabom i pojavom čvorova na izloženim delovima tela. Uglavnom se javlja kod dece sa pojavom prvih sunčevih zraka.

Hidroa vakciniforme je vrsta alergije na sunce koja podseća na boginje, zbog sitnih mehurića i pojave crvenila. Zanimljivo je i da ostavlja ožiljke slične boginjama.

Kako sprečiti alergiju na sunce?

Alergija na sunce se najbolje sprečava prevencijom. Zaštita kože kremama sa zaštitnim faktorom i odećom jedno je od rešenja.

Najbolje je štititi se odećom, a delovi tela koji nisu zaštićeni odećom traba namazati zaštitnom kremom.

Međunarodna preporuka za minimalnu zaštitu je SPF 15. Kada je sunce jače, u periodu od 11 do 17h, svaki tip kože bi trebalo zaštititi faktorom 50.

Pravila prevencije

• ograničite vreme izlaganja suncu izbegavajući period između 11 i 17h
• bebe ne bi trebalo da se izlažu suncu do druge godine
• pre učestalog izlaganja suncu postepeno navikavajte kožu na sunce
• nosite odeću svetlih boja
• nosite duge rukave i pantalone, laganih, tankih, prirodnih materijala
• perite veš prirodnim sredstvima
• koristite što manje hemijskih preparata
• koristite šešir i naočare
• ne zaboravite da kombinacija lekova, krema, dezodoransa i drugih hemikalija može uticati i prouzrokovati alergiju na sunce.

Lečenje alergije na sunce

Važno je znati da osip koji je nastao usled reakcije imunog sistema na sunce, treba tretirati isto kao i opekotine koje su nastale od istog uzročnika.

Koži koja ima simptome alergije na sunce najviše prijaju hladne obloge.

Međutim, ukoliko se simptomi pogoršaju i usledi povraćanje, drhtavica, temperatura, najbolje je da se odmah javite lekaru. Terapija podrazumeva kortikosteroidne kreme i antihistaminike.

Koristite beta-karotenkoji je prirodan izvor vitamina A kojeg pronalazimo i u određenom povrću i voću, kao što su zeleno lisnato povrće, spanać i blitva, šargarepa, dinja, jabuka, mango, kruška, kajsija.

Ne preporučuje se upotreba masnih i gustih krema, jer sprečavaju hlađenje kože.

Stavljajte sterilnu gazu na kožu sa plikovima.

Ukoliko vas muče bolovi možete koristiti bilo koji lek koji inače koristite protiv bolova.

Ne ljuštite kožu i ne dirajte plikove kako ne bi došlo do infekcije.

Pridržavajte se svega navedenog u delu teksta o prevenciji.

Ukoliko je alergija na sunce jaka i lekovi ne daju rezultate, veoma retko se pacijenti mogu podvrgnuti foto-terapiji, koja se sprovodi na klinikama, uz nadzor lekara. Koža se postepeno izlaže sve jačim ultra-ljubičastim zracima i time se stiče otpornost organizma na alergiju na sunce.

Za više informacija o alergijama posetite sajt Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijma, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani - Alergija i ja.

Pripremila: N.L.

Izvor: Alergijaija.com/Zdravlje.kurir.rs

Bonus video: