Ne čujete ljude čim je oko vas bučno? Studija povezuje ovaj problem sa rizikom od demencije

Shutterstock

U studiji iz 2021. godine na preko 80.000 odraslih starijih od 60 godina, koji su imali problema da čuju govor u bučnom okruženju imali su veći rizik od demencije, problem koji karakteriše gubitak pamćenja i teškoće sa govorom i drugim veštinama mišljenja.

Ali postoji i dobra strana: studija je dodala dokaze koji sugerišu da problemi sa sluhom možda nisu samo simptom demencije, već zapravo faktor rizika od demencije koji bi mogao upozoriti ljude, njihove porodice ili lekare na njen početak pre nego što počne bilo kakvo pogoršanje.

- Iako preliminarni, ovi rezultati sugerišu da bi oštećenje sluha govora u buci moglo predstavljati obećavajući cilj za prevenciju demencije - rekao jeTomas Litldžons, epidemiolog i autor studije sa Univerziteta Oksford.

Nelečeni problemi sa sluhom - 5 puta veća verovatnoća od demencije

U 2017. godini, gubitak sluha je naveden zajedno sa pušenjem i fizičkom neaktivnošću kao jedan od devet glavnih faktora rizika od demencije koji se mogu promeniti. Taj značajni Lancet izveštaj je ubrzo ažuriran 2020. kako bi uključio još tri faktora rizika, čime je ukupan broj porastao na 12. U 2024., treće ažuriranje Lancet izveštaja dodalo je još dva, za novih ukupno 14 promenljivih faktora rizika.

Ovi faktori rizika su elementi našeg životnog stila i opšteg zdravlja koji se mogu poboljšati, a ako je tako, mogu poboljšati naše opšte zdravlje i smanjiti šanse za zdravstvene probleme.

Procenjeno je, u Lancet izveštajima, da od tih faktora rizika od demencije, gubitak sluha može imati najveći teret od svih – tako da ljudi sa netretiranim gubitkom sluha u srednjim godinama imaju do pet puta veću verovatnoću da će razviti demenciju.

Shutterstock Nelečeni problemi sa sluhompovećavaju verovatnoću od demencije

Loš sluh - duplo veći rizik od razvoja demencije

Da bi to istražili, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu koji stoje iza ove studije iskoristili su UK Biobank, istraživačku bazu podataka koja je postavljena da otkrije veze između genetike, faktora životne sredine i zdravstvenih ishoda u velikom delu britanske populacije.

Rizik od demencije je analiziran za grupu od više od 82.000 žena i muškaraca, starijih od 60 godina, koji su bili bez demencije i koji su imali procenu sluha na početku studije. njihov sluh testisan je u buci kroz sposobnost izdvajanja isečaka govora u bučnom okruženju, u ovom slučaju, prepoznavanje izgovorenih brojeva na beloj pozadini.

Nakon otprilike 11 godina, 1.285 učesnika je razvilo demenciju, na osnovu zdravstvenih kartona.

- Učesnici koji su imali lošiji sluh imali su skoro duplo veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji su imali dobar sluh - rekao je Litldžons.

Zanimljivo je da oko polovine ljudi u studiji koji nisu imali dovoljno sluha za govor u buci, i otprilike 42 procenta onih koji su imali loše rezultate na testu, sami nisu primetili bilo kakvo oštećenje sluha kada su zamoljeni da to prijave.

Istraživači su takođe razmotrili da li je oštećenje sluha kod ljudi zapravo povezano sa drugim faktorima za koje se zna da utiču na rizik od demencije, kao što su socijalna izolacija i depresija, od kojih bi oba mogla da nastanu ako ljudi imaju problema sa sluhom.

- Ali pronašli smo malo dokaza da je to bio slučaj - rekao je Litldžons.

Shutterstock Oštećenje sluha povezano je i sa drugim faktorima koji utiču na rizik od demencije (socijalna izolacija i depresija)

Ovo je prva studija ove vrste

Ovo nije bila prva studija koja je pronašla vezu između gubitka sluha i demencije, ali tim je rekao da je bio među prvima koji su istraživali rizik od demencije i sposobnost sluha ljudi u bučnim okruženjima, koja su tipičnija za našu svakodnevicu.

Slično tome, duge i velike studije iz Australije i Tajvana takođe su otkrile da ljudi koji imaju problema sa sluhom imaju veći rizik od demencije. Međutim, ove studije su se oslanjale na podatke koje su sami prijavili učesnici studije, ili na medicinske kartone koji označavaju gubitak sluha..

- Važno je imati na umu da sa ovom vrstom dizajna studije ne možete zaključiti uzročnost, ali ovo dodaje postojećoj literaturi da oštećenje sluha može biti promenljivi cilj da se smanji rizik od razvoja demencije - objasnio je Litldžons.

Ovo istraživanje je sugerisalo da zaštita naših ušiju od oštećenja sluha, štitnicima za uši i čepićima za uši, i pomoć ljudima da bolje čuju pomoću slušnih pomagala, potencijalno može pomoći u ublažavanju ovog potencijalnog faktora rizika od demencije, koji pogađa milione širom sveta.

Premalo ljudi u ovoj konkretnoj studiji koristilo je slušne aparate da bi donelo čvrste zaključke i biće potrebna klinička ispitivanja pre nego što možemo da kažemo više. Ali to je oblast istraživanja koja može pružiti nadu u naše razumevanje i prevenciju demencije.

Studija je objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija: The Journal of the Alzheimer's Association.

Prenela: O.M.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs

TAGOVI