Mozak je povezan sa svakim delom organizma putem nerava koji izlaze iz kičmenog stuba i idu duž čitavog tela, a čine periferni nervni sistem. Problem nastaje kada je prekinut kontinuitet ovih nerava, pa impuls iz mozga i ka mozgu ne može da se prenese, što za posledicu ima nemogućnost da se izvedu određeni pokreti, delimično ili u potpunosti. Tada na scenu stupa neurohirurgija, odnosno hirurgija perifernog nervnog sistema.
Nedavno je završen 10. godišnji sastanak Udruženja neurohirurga Srbije sa međunarodnim učešćem "Dečja neurohirurgija u 21. veku - izazovi i mogućnosti", a o tome kakvi su utisci i zakljuci, ali i šta jednog neurohirurga čini izvrsnim, sa kojim stanjima i bolestima se najčešće susreće, kakav je odnos između centralnog i perifernog nervnog sistema i da li je mozak još uvek najveća nepoznanica, razgovarali smo sa prof. dr Lukasom Rasulićem, načelnikom Odeljenja za hirurgiju perifernog nervnog sistema, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Profesor na početku otkriva šta ga je privuklo neurohirurgiji i posebno perifernom nervnom sistemu.
Prof. dr Lukas Rasulić je redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zauzima ključne funkcije u uglednim institucijama, uključujući predsednički položaj u Srpskom neurohirurškom društvu i osnivačku ulogu u Jugoistočnom evropskom neurohirurškom društvu. Od 2022. godine na mestu je generalnog sekretara Evrospke asocijacije nerurohirurga.
- Oduvek me je fascinirala složenost ljudskog mozga i nervnog sistema. Ova strast, spojena sa snažnom željom da pomognem drugima i pozitivno utičem na njihove živote, oblikovala je moju odluku da se posvetim neurohirurgiji. Mogućnost direktnog delovanja, ublažavanja patnje i poboljšanja kvaliteta života pacijenata predstavlja moju pravu motivaciju za specijalizaciju u ovoj oblasti. Inspirativna i izazovna iskustva koja su oblikovala moj pristup uključuju rad na kompleksnim slučajevima oboljenja perifernog nervnog sistema koji su zahtevali preciznu dijagnostiku i planiranje tretmana u radu sa osetljivim nervnim strukturama, rešavanje komplikacija koje su se javljale tokom ili nakon hirurškog zahvata, kao i uvid u rehabilitaciju pacijenata, pružajući im podršku u povratku pokretljivosti, funkcije i kvaliteta života. Takođe, inovacije i istraživanja u ovoj oblasti omogućavaju mi da budem deo napretka i razvoja neurohirurgije. Raznovrsnost patologija koje se javljaju u perifernom nervnom sistemu predstavlja dodatni izazov, a multidisciplinarna saradnja koja je neophodna, ne samo da je stimulativna, već i omogućava holistički pristup pacijentima, čime se dodatno obogaćuje iskustvo i rezultati lečenja.
Da li postoje neke osobine ličnosti koje vezuju većinu vaših kolega? Da li je za taj posao potreban određeni profil ličnosti?
- Uspeh u neurohirurgiji zahteva sveobuhvatno poznavanje ključnih veština, uključujući teorijsko i praktično kliničko znanje, razumevanje anatomije nervnog sistema i mikrohirurške tehnike. Uspešni neurohirurzi odlikuju se visokom fokusiranošću, sposobnošću donošenja odluka pod pritiskom, preciznošću i otpornošću na stres. Pored tehničkih veština, posebno bih istakao značaj empatije i komunikacijskih veština. Ove osobine su od suštinskog značaja za izgradnju poverenja i pružanje emocionalne podrške pacijentima. Rad u neurohirurgiji zahteva timsku saradnju, što dodatno naglašava važnost sposobnosti rada u grupi. Kako se medicinska tehnologija i istraživanja brzo razvijaju, strast prema učenju i istraživanju postaje neophodna. Neurohirurzi moraju ostati otvoreni za kontinuirano usavršavanje svojih veština i prilagođavanje novim saznanjima i metodama, kako bi mogli da pruže najbolju moguću negu svojim pacijentima.
Da li je mozak i dalje najveća nepoznanica u medicini? Koliko smo blizu da ga sasvim upoznamo i da li će se to ikada desiti?
- Mozak ostaje jedna od najvećih nepoznanica u medicini, uprkos napretku u razumevanju njegove strukture i funkcije. Kao jedan od najkompleksnijih organa ljudskog tela, njegove sposobnosti su fascinantne. Istraživanje mozga je aktivno polje nauke, sa svakodnevnim otkrićima o ovom neverovatnom organu. Među najfascinantnijim aspektima mozga su njegova izuzetna brzina obrade informacija, oko 86 milijardi neurona koji se povezuju u složenoj mreži, te 100 triliona sinapsi koje omogućavaju interakciju između neurona. Takođe, mozak pokazuje plasticitet, omogućavajući mu oporavak od povreda i prilagođavanje okruženju. Iako čini samo 2% telesne mase, koristi oko 20% ukupne energije tela, što naglašava njegovu efikasnost i značaj. S obzirom na sve veća ulaganja u istraživanje, očekuje se dalji napredak u razumevanju mozga, ali zbog njegove složenosti, teško je predvideti kada ćemo potpuno razumeti sve njegove aspekte. Iako smo postigli značajan napredak, ostaje mnogo pitanja i misterija, a potpuno razumevanje mozga zahteva multidisciplinarni pristup i kontinuirano istraživanje.
Kakav je odnos između centralnog i perifernog nervnog sistema, da li je ovaj drugi zaista "periferan", odnosno drugog reda?
- Odnos između centralnog (CNS) i perifernog nervnog sistema (PNS) je složen i obuhvata različite funkcije i uloge koje oba sistema igraju u telu. PNS je neophodan za senzorni unos, motorni izlaz, autonomnu regulaciju, reflekse i homeostazu, omogućavajući telu efikasnu komunikaciju s okruženjem. Iako se naziva "perifernim", PNS je od suštinskog značaja za funkcionisanje celokupnog nervnog sistema. Bez PNS-a, CNS ne bi imao pristup informacijama iz okoline niti mogućnost da šalje signale za izvršavanje pokreta. Ova dva sistema su međusobno zavisna i jednako važna za zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Zajedno čine jedinstveni nervni sistem u ljudskom organizmu.
Koja su to stanja i bolesti sa kojima se najčešće susrećete?
U svakodnevnoj praksi, suočavam se s različitim bolestima i stanjima koja pogađaju periferni nervni sistem (PNS). Iako su mnoge od ovih stanja često lečena od strane neurologa ili drugih specijalista, neurohirurzi mogu biti uključeni u slučajevima kada je potrebna hirurška intervencija. Neke od najčešćih bolesti i stanja PNS-a sa kojima se susrećem su povrede nerava, neuropatije tipa uklještenja, tumori nerava i bolni sindromi.
Koja operacija je bila najkompleksnija, a da je imala dobar ishod na koji ste ponosni na sebe i svoj tim? Koji sličaj posebno pamtite?
- Bilo je mnogo takvih operacija koje su sve dokumentovane. Kad je već postavljeno pitanje, izdvojio bih jednu operaciju, a to je rekonstrukcija svih završnih grana ramenog živčanog spleta kod mladog čoveka iz Raške nakon povrede motornom testerom kroz pazušnu jamu. Operacija je uključivala i rekonstrukciju krvnih sudova. Dve godine nakon operacije pacijent je od potpuno viseće ruke oporavljen do nivoa funkcionisanja praktično kao pre povrede.
Koliko operacija ste ukupno izveli?
- U dosadašnjoj karijeri sam obavio 4131 operacija, od toga kao glavni hirurg 2693 operacija, a asistirao sam i učestvovao u hirurškoj edukaciji u 1438 operacija. Najveći broj operacija sam uradio na rekonstrukciji perifernog nervnog sistema.
Koje su inovacije u neurohirurgiji trenutno aktuelne? Da li se primenjuju kod nas?
- Neurohirurgija je oblast medicine koja se brzo razvija, zahvaljujući inovacijama u tehnologiji, tehnikama i istraživanjima. Neke od inovacija uključuju minimalno invazivne tehnike, robotizovane hirurške platforme, napredne navigacione tehnologije, duboku stimulaciju mozga, istraživanje neuroplasticiteta, personalizovanu medicinu - razvoj biomarkera i genetskog testiranja. U Srbiji se neke od ovih inovacija već primenjuju, iako se nivo implementacije razlikuje među zdravstvenim ustanovama. Mnoge bolnice su usvojile minimalno invazivne pristupe, a napredni navigacioni sistemi se koriste za precizniju lokalizaciju tokom operacija. Postoji interes za korišćenje simulacija i virtuelne stvarnosti u obuci neurohirurga. I pored napretka, izazovi u pogledu dostupnosti resursa, obuke osoblja i finansiranja ostaju. Dalji razvoj neurohirurgije u Srbiji zavisiće od kontinuiranog ulaganja u tehnologiju, obuku i istraživanje.
Nedavno je završen godišnji sastanak Udruženja neurohirurga Srbije sa brojnim stranim predavačima na temu "Dečja neurohirurgija u 21. veku". Kakvi su utisci i zaključci?
- Sastanak je pružio izvanrednu priliku za razmenu iskustava i znanja među stručnjacima iz različitih zemalja, sa predavačima iz inostranstva koji su delili svoja bogata saznanja u oblasti dečje neurohirurgije. Učesnici su se aktivno bavili temama najnovijih tehnologija i inovacija, uključujući minimalno invazivne tehnike, robotiku i navigacione sisteme, čime se otvaraju nove mogućnosti za unapređenje tretmana. Posebna pažnja posvećena je značaju multidisciplinarnih timova, koji obuhvataju neurohirurge, pedijatre, psihologe i rehabilitacione terapeute, ali i sve prateće službe od značaja za dečju neurohirurgiju – anesteziolozi, pedijatri, medicinske sestre, specijalisti intenzivne nege, kao i ostale srodne službe, naglašavajući potrebu za zajedničkim radom u pružanju najbolje nege malim pacijentima. Takođe su razmatrana etička pitanja i izazovi koji se javljaju u dečjoj neurohirurgiji, kao što su donošenje odluka o hirurškim intervencijama i komunikacija s porodicama u stresnim situacijama. Sastanak je istakao ključnu važnost kontinuirane edukacije neurohirurga i ulogu novih tehnologija u obrazovanju budućih stručnjaka, osiguravajući napredak u kvalitetu zdravstvene zaštite za decu. Učesnici su se fokusirali na unapređenje standarda lečenja uzimajući u obzir najnovije smernice i istraživanja, kao i potrebu za jačanjem saradnje na lokalnom i međunarodnom nivou. Završni zaključci su ukazali na značaj pristupa zdravstvenoj zaštiti za decu, posebno u kontekstu dostupnosti resursa, naglašavajući put ka poboljšanju zdravstvenih usluga za najmlađe pacijente. Ovaj sastanak je podstakao nove inicijative za istraživanje i razvoj inovativnih pristupa, otvarajući vrata napretku u dečjoj neurohirurgiji.
Šta biste poručili mlađim kolegama, a šta pacijentima?
- Poruka za mlađe kolege u neurohirurgiji može se sažeti u nekoliko ključnih ideja. Stalno napredovanje u znanju i veštinama, uz istraživanje novih tehnologija i inovativnih pristupa, od suštinskog je značaja. Saradnja s kolegama iz drugih disciplina igra ključnu ulogu u pružanju najbolje nege pacijentima, a aktivno učešće na stručnim skupovima obogaćuje profesionalni razvoj i razumevanje kompleksnosti neurohirurških stanja. Za neurohirurške pacijente, važno je uspostaviti međusobno poverenje i komunikaciju sa lekarima. Pacijenti treba da budu informisani o svojim stanjima i opcijama lečenja kako bi aktivno učestvovali u donošenju odluka. Osećaj sigurnosti i podrške od strane zdravstvenog tima može značajno poboljšati ishod lečenja i oporavak. Takođe, prilagođeni pristup lečenju svakog pacijenta je od suštinskog značaja za postizanje optimalnih rezultata.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.