Sutra je Nikoljdan, najveća srpska slava: Doktorka savetuje umerenost jer od prejedanja stradaju želudac, jetra i srce
Decembar i januar su period ispunjen praznicima i slavama. Sutra, 19. decembra, proslavlja se Sveti Nikola, slava koju praznuje najveći broj ljudi, dok onaj drugi odlazi na slavlje. To je i period prekomernog unosa hrane i alkohola, pa zbog toga možemo imati problem ne samo sa sistemom za varenje već i sa drugim organima.
Zato je neophodno da pratimo savete medicinskih stručnjaka kako ne bismo uglozili svoje zdravlje, a ovo se posebno odnosi na osobe koje imaju neki hronični zdravstveni problem, ili uzimaju određenu terapiju.
Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, savetuje kako da ne preteramo sa hranom i na šta treba obratiti pažnju u ovom periodu slava, a potom i novogodišnjih i božićnih praznika.
- Pod izgovorom da u toku dana imaju jednu, čak i više slava, mnogi predhodno ne jedu i onda nije lako postaviti granice. U definiciji zadovoljavajućeg tj. normalnog unosa hrane najpre moramo da istaknemo značaj procesa mastikacije (žvakanja). U jednom normalnom, prosečnom obroku, trebalo bi da čin žvakanja ponovimo barem 20 puta. Kada sažvaćemo hranu koju unesemo i progutamo je, toj hrani je potrebno oko 10 sekundi da uđe u želudac. Hrana tada pokreće tzv. peristaltički talas u jednjaku – nateraće ga da se grči i da otvori donji ezofagealni sfinkter (stezač jednjaka), koji će dozvoliti da hrana bez ometanja prođe u želudac. Ako govorimo o jednoj umerenoj količini hrane koja je spremna za normalnu apsorpciju, ona bi trebalo da se od strane želuca „progura“ u dvanaestopalačno, pa dalje u tanko crevo - kaže dr Obradović.
Previše hrane dovodi do osećaja težine i bola u želucu
Doktorka ističe da je najvažnije da se hrana u želucu ne zadrži duže od dva sata uz najviše odstupanje od 30 minuta.
- U tom periodu želudac mora da pokrene, stručno rečeno, migratorne motorne komplekse, tj. svoju peristaltiku (grčenje mišića koji će hranu poslati do dvanaestopalačnog creva).
Prilikom unosa veće količine hrane, ako smo umorniji ili inače nismo dovoljno fizički aktivni, ovi mišići gube svoju funkciju i dolazi do nadimanja, pritiskanja pa čak i bola, napominje doktorka Obradović. Ovo može naročito biti izraženo kod starijih osoba.
- Umesto da unesena hrana posle dva sata napusti želudac, ona tu stoji i od dužeg zadržavanja se raspada, proizvodi gasove koji idu u najvišu tačku – iza rebara. Upravo zbog toga dolazi do onog osećaja težine (kamena), pritiskanja, nadimanja, pa čak i bola, jer dolazi do rastezanja želuca, počinje podrigivanje, pošto se otvara spoj između želuca i jednjaka, a vazduh se uvek trudi da ide u najvišu tačku. Sve to traje dok se oslabljeni, pretovareni želudac nekako ne aktivira da progura hranu dalje.
Česta posledica prejedanja je, napominje dr Obradović, ubrzani rad srca kao i preskakanje, zbog pritiska na dijafragmu i srce, uz nezaobilaznu gorušicu koja, ako se ne tretira, a ponavlja se, izaziva GERB (gastroezofagusnu refluksnu bolest).
Najugroženiji su pacijenti sa hroničnim oboljenjima
Problemi zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane dešavaju se češće osobama koje imaju neke hronične zdravstvene tegobe, ali mogu pogoditi i zdrave ljude.
- Teškoće zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane najčešće i najintenzivnije su kod hroničara, pre svega kod osoba sa obolelom ili odstranjenom žučnom kesom, kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i kardiovaskularnih bolesnika. Hrana na slavljima je slana, začinjena i iziskuje i veću količinu tečnosti - ističe doktorka.
Ako tokom ovog perioda slavlja često preterujemo sa hranom, problemi postaju mnogo dublji od teškog varenja.
- Prekomerno unošenje masne i začinjene hrane je velika opasnost u razvijanju nealkoholne bolesti jetre (masna jetra). Masnoća izaziva isti efekat u jetri kao i alkohol: dolazi do upale i pojave ožiljaka, a bolest može da se razvije za samo šest nedelja - upozorava dr Obradović.
Posebno opasnom čini je to što ne daje nikakve simptome osim pojačanog umora ili osećaja nelagode u gornjem delu stomaka.
- Takođe, osećaj zadovoljstva usled konzumiranja ukusne hrane u velikim količinama nosi veoma opasan uticaj na mozak. Svaki sledeći put biće nam potrebno više hrane da se osećamo sitim i tako se ulazi u opasno "vrzino kolo" prejedanja.
Previše jake hrane šteti srcu
Prejedanje je loša navika kojoj smo svi skloni barem ponekad i može da izazove ozbiljne posledice u našem organizmu uz brojne bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest) ali i depresije.
- Zbog toga što u periodima prejedanja dolazi do jednosmernog unosa namirnica zasnovanih na skrobu (pretežno na krompiru i belom brašnu), šećera (kolača i drugih slatkiša) i masnih obroka (masno meso i mesne prerađevine, pečenja, ruska salata, sosovi, itd.) neminovno dolazi i do simbiotičnih poremećaja, odnosno neravnoteže, probiotičkih bakterija. Naš želudac strada nepovratno, a velike količine unesene hrane mogu da izazovu i srčane probleme - objašnjava dr Obradović.
Uz kalorične obroke jedite više povrća i salata iz zimnice
Kako bismo imali dobro varenje i sačuvali zdravlje na duže staze, u ovom prazničnom periodu treba da se potrudimo da uz kaloričnu hranu jedemo više salata i povrća.
- Standardna konzumacija salate (po količinama i načinu na koji je poslužena) nije dovoljna za postizanje probiotičkog efekta, što znači da za vreme praznika uz navedenu hranu treba jesti više povrća (npr. kiseli kupus, zapečeni bareni prokelj uz mesno pečenje, bogate salate uz mahunarke, itd). Time ćete omogućiti crevnim mikroorganizmima da dobiju svoju hranu i počnu da stvaraju vrlo značajne kratkolančane masne kiseline. Takođe, uzimanjem kefira, (kiselog) jogurta i mleka, kiselog kupusa, kiselih krastavaca i zimnice, kao prirodnih izvora probiotičkih bakterija, pozitivno utičemo na probavni sistem, tačnije na debelo crevo - zaključuje dr Obradović.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.