Rani znaci Parkinsonove bolesti: Neurolog otkriva da nije sve u tremoru, odaje vas i lice
Nije poznato šta tačno uzrokuje Parkinsonovu bolest, ali naučnici veruju da je uzrok kombinacija genetskih i faktora životne sredine.
Procenjuje se da u svetu sa Parkinsonovom bolešću živi oko 6,1 milion ljudi, a u Srbiji oko 15.000. Bolest najčešće postoji pet do sedam godina pre nego što se dijagnostikuje. O tome koji su rani znaci na koje bi trebalo da obratimo pažnju, kakav je tok bolesti i koji su faktori rizika koji dovode do oboljevanja razgovali smo sa neurologom dr sc. med Goricom Đokić.
- Parkinsonova bolest je neurodegenerativna bolest u kojoj dolazi do propadanja moždanih ćelija u regijama mozga koja kontroliše mnoge delove tela, uključujući i kretanje. Većina simptoma su uzrokovani gubitkom neurona koji proizvode dopamin koji je jedna od hemijskih supstanci koje se nalaze u mozgu. Smanjenje lučenja dopamina dovodi do niza poremećaja funkcija rada mozga, ali i poremećaja lučenja drugih hemijskih supstanci u mozgu, naročito norepinefrina koji kontroliše brojne telesne i psihičke funkcije - objašnjava dokorka.
U mozgu se pojavljuju karakteristične promene u vidu prisustva Levijevih tela - abnormalnih naslaga proteina alfa-sinukleina, kao i promene u mitohondrijama, delovima ćelija odgovornim za proizvodnju energije, dodaje.
Najčešći simptomi
Simptomi kreću lagano, a među prvima su jedva primetan tremor (podrhtavanje) samo jedne ruke, stopala ili glave, ali i ukočenost, usporavanje pokreta i problemi sa ravnotežom, što povećava rizik od padova.
- U ranim stadijumima lice može da bude malo ili nimalo izražajno (hipomimija), ruke se ne ljuljaju pri hodu, govor može da postane tih i nejasan. Ovi simptomi se vremenom pogoršavaju - naglašava naša sagovornica.
Najčešći simptomi Parkinsonove bolesti su:
- Tremor - ritmično podrhtavanje koje obično počinje u rukama ili prstima, retko u stopalu ili vilici. Može da izgleda i kao trljanje palca i kažiprsta napred i nazad. Drhtanje se javlja u mirovanju i pogoršava u stresnim ili emocionalno intenzivnim situacijama
Bradikinezija - usporeno kretanje i usporenost pokreta što otežava jednostavne zadatke. Osobe često teško ustaju sa stolice, a lice vrlo često nema izražajnost ili osoba teško trepće
Ekstrapiramidni rigiditet - kruti i ukočeni mišići koji ponekad mogu da budu napeti i bolni, a pokreti ruku kratki i trzavi
Pognuto držanje tela i oštećena ravnoteža, gubitak automatskih pokreta
Tih, sliven i "ravan" govor
Promene rukopisa koji postaje drhtav i nečitak
Nemotorni simptomi kao što su depresivnost, anksioznost, problemi sa stolicom (zatvor), problemi sa spavanjem, problemi sa mirisom, problemi s pamćenjem, hronični umor
Genetika i toksini
Uzroci neurodegenerativnih bolesti, pa i Parkinsonove, su kombinovani i uključuju specifične genetske promene, ali i faktore životne sredine, kao što je izloženost određenim toksinima.
- Rizik od oboljevanja raste s godinama, ali kada se pojavi kod osoba mlađih od 50 godina, reč je o ranoj Parkinsonovoj bolesti. Ako imate jednog ili više rođaka s ovom bolešću postoji povećan rizik da se i sami razbolite. Takođe, više pogađa muškarce nego žene. Stalna izloženost herbicidima i pesticidima može donekle da poveća rizik od oboljevanja - navodi dr sc. med Đokić.
Lečenje i prevencija
Lečenje ima za cilj da se simptomi poboljšaju i uglavnom se prepisuju lekovi ili kombinacija lekova. U nekim težim slučajevima može da bude preporučena i duboka stimulacija mozga ili druge hirurške procedure, sugeriše neurolog.
- Prevencija neurodegenerativnih bolesti nije naučno utemeljena, ali ne mogu da odmognu vežbe na svežem vazduhu, umereno pijenje kafe (1-3 šoljice dnevno), zeleni čaj, magnezijum L-treonat i antioksidansi poput glutationa - poručuje dr sc. med Gorica Đokić.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.