Ovo su podmukli simptomi Parkinsonove bolesti: Ako ih primetite, odmah se obratite lekaru

Simptomi Parkinsonove bolesti

• Podrhtavanje. Ritmičko podrhtavanje, poznato kao tremor, obično počinje u nekom ekstremitetu, često ruci ili prstima. Možete neprekidno da trljate palac i kažiprst, što se opisuje kao "brojanje novca" ili "rolanje pilula" između prstiju. Ruka može da drhti dok je u mirovanju, kao i da se tremor povlači dok obavljate zadatke.
• Usporeni pokreti, poznati kao bradikinezija. S vremenom, Parkinsonova bolest usporava pokrete, čineći jednostavne zadatke teškim i dugotrajnim. Koraci mogu da postanu kraći dok hodate, može da vam bude teško da ustanete iz stolice. Možda ćete vući noge dok hodate.
• Ukočeni mišići. Ukočenost mišića može da se javi u bilo kojem delu tela. Mišići mogu da budu bolni i ograniče opseg pokreta.
• Poremećaj držanja i ravnoteže. Držanje može da postane pogrbljeno. Moguća je sklonost ka padovima i problemi sa ravnotežom.
• Gubitak automatskih pokreta. Možda ćete imati smanjenu sposobnost da obavljate nesvesne pokrete, kao što su treptanje, osmehivanje ili mahanje rukama dok hodate.
• Promene u govoru. Možda ćete govoriti tiho ili brzo, mumlati ili se dvoumiti pre nego što progovorite. Govor može da postane monotonan umesto da ima uobičajenu melodičnost.
• Promene u pisanju. Može vam postati teško da pišete, a karakteristično je i smanjivanje slova.

Faktori rizika

Rizik od Parkinsonove bolesti raste s godinama koja obično počinje oko 60. godine. Genetska predispozicija može da poveća rizik, naročito ako imate bliskog rođaka sa ovom bolešću. Muškarci su skloniji oboljevanju nego žene, a dugotrajna izloženost pesticidima i herbicidima može delimično da poveća rizik.

Prevencija

Budući da uzrok Parkinsonove bolesti nije poznat, ne postoje proverene metode prevencije. Istraživanja sugerišu da redovno aerobno vežbanje može da smanji rizik, dok kofeinski napici mogu da budu povezani sa manjim rizikom od bolesti, iako ova veza nije sasvim potvrđena.