5 uobičajenih mitova o artritisu: Otkrivamo vam najbolje savete kako da smanjite bol
Artritis, iako često povezan sa starenjem, može zahvatiti ljude svih uzrasta. Više od trećine obolelih tvrdi da im ovo stanje ometa svakodnevni život. I pored njegove rasprostranjenosti, mnoge zablude o artritisu i dalje postoje, što izaziva konfuziju u vezi sa uzrocima, lečenjem i upravljanjem. Evo šta treba da znate.
Artritis je jedno od najčešćih hroničnih zdravstvenih stanja i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Prema Fondaciji za artritis, to je stanje koje uključuje više od 100 različitih vrsta artritisa i srodnih bolesti.
Mit 1: Artritis pogađa samo starije odrasle osobe
- Iako se artritis može činiti češćim kod starije populacije, on svakako nije ograničen na određenu starosnu grupu i može da utiče na ljude bilo kog uzrasta - objasnila je dijetetičarka Sara Šlihter za Eating Vell.
Iako je istina da je osteoartritis češći kod starijih osoba zbog habanja zglobova, artritis ne prepoznaje starost. Stanja kao što su reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis (oblik artritisa koji se javlja kod dece i mladih, obično pre 16. godine života) i psorijatični artritis mogu se razviti kod mlađih odraslih, pa čak i dece.
Mit 2: Pucanje u zglobovima uzrokuje artritis
Verovatno ste bili upozoreni da pucanje zglobova može dovesti do artritisa. Međutim, ovaj sveprisutni mit verovatno potiče od zvuka pucanja, koji bi neki mogli protumačiti kao štetan za zglobove.
Iako nema opsežnog istraživanja na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu između pucanja zglobova i razvoja artritisa.
Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od oslobađanja mehurića gasa u sinovijalnoj tečnosti (viskozna tečnost koja se nalazi u sinovijalnim zglobovima, odnosno zglobovima koji imaju sinovijalnu membranu, poput kolena, lakta, ramena) koja ublažava zglobove, a ne od trljanja kostiju jedna o drugu zglobova i neće dovesti do artritisa.
Mit 3: Vežbanje pogoršava artritis
Za one koji žive sa artritisom, strah od pogoršanja bola ili oštećenja zglobova često znači da će biti manje fizički aktivni.
Međutim, sedentarni način života (bez fizičke aktivnosti) može zapravo pogoršati simptome artritisa tokom vremena.
- Fizička aktivnost, kretanje, svakako do maksimalne granice bola ili snage, može omogućiti bolju pokretljivost i psihološki efekat da pacijent ne padne moralno (ne klonu duhom).
- Prepisanu medikamentoznu terapiju (lečenje pomoću lekova) nikada ne treba zanemariti - rekao je Nenad Horvat, predsednik Udruženja Remisija.
Istraživanje pokazuje da vežbanje jača mišiće, poboljšava fleksibilnost i smanjuje upalu. Pre nego što počnete, posavetujte se sa lekarom kako biste odabrali odgovarajući tip aktivnosti.
Mit 4: Sve vrste artritisa su iste
Artritis se često tretira kao jedno stanje.
Međutim, artritis je opšti pojam koji obuhvata različite poremećaje koji utiču na zglobove. Dva najčešća tipa artritisa su:
- Osteoartritis - najčešći tip artritisa, koji se karakteriše progresivnom razgradnjom zglobnog tkiva tokom vremena. Iako je tačan uzrok nepoznat, može oštetiti hrskavicu, tetive, ligamente, kosti i još mnogo toga.
- Reumatoidni artritis - autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem greškom napada zglobove. Reumatoidni artritis može izazvati upalu i oštećenje zglobova, što može dovesti do bola, ukočenosti i otoka.
Ako imate bolove u zglobovima, obratite se svom lekaru radi pravilne dijagnoze. Razumevanje uzroka i tretmana vašeg specifičnog tipa artritisa je ključno za bolje upravljanje artritisom.
Mit 5: Ne možete ništa da uradite u vezi sa artritisom
Iako je artritis hronično stanje koje se ne može izlečiti, postoje mnoge strategije koje će vam pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života, uključujući promene u ishrani.
- Dijeta može uticati na simptome artritisa, a fokusiranje na hranu protiv upale, kao što su morski plodovi, voće i povrće, pa čak i određeni suplementi, može ublažiti simptome - dodao je Šlihter.
Iako ne postoji jedinstvena dijeta dizajnirana da ublaži simptome artritisa, mediteranska dijeta može biti najpogodnija.
To je zato što je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Istraživanja otkrivaju da može biti posebno korisna za reumatoidni artritis.
Strategije za upravljanje artritisom
Ako živite sa artritisom, evo nekih strategija zasnovanih na dokazima koje mogu smanjiti bol:
- Uključite vežbe sa malim uticajem poput plivanja, vožnje bicikla ili hodanja u svoju svakodnevnu rutinu da biste poboljšali zdravlje i pokretljivost zglobova.
- Držite se antiinflamatorne dijete koja uključuje hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica, mahunarki i masne ribe.
- Prekomerna telesna težina vrši pritisak na vaše zglobove, što ih može dodatno istrošiti tokom vremena. Kontrola težine može pomoći da se ublaži ovaj pritisak i bol koji dolazi sa njim.
Život sa hroničnim zdravstvenim stanjem, poput artritisa, može biti stresan. Veza je toliko jaka da su studije otkrile da ljudi sa reumatoidnim artritisom često doživljavaju pojačane simptome kada su pod stresom.
Uključivanje naučno podržanih tehnika upravljanja stresom kao što su svesnost, meditacija i terapija može pomoći da smirite svoj um, a možda i simptome.
Saznajte koji je novi dijagnostički test za rano otkrivanje osteoartritisa
Prenela: N.R.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs