5 dana nezdrave hrane može da smanji osetljivost na insulin u mozgu: Naučnici otkrivaju kako grickalice utiču na razvoj gojaznosti
Istraživanje je pokazalo da čak i kratkotrajna konzumacija visoko obrađene, nezdrave hrane može značajno smanjiti osetljivost na insulin u mozgu kod zdravih ljudi, što u dužem vrmenskom periodu može dovesti do nagomilavanja masnih naslaga i gojasnosti.
Ovaj efekat traje čak i nakon povratka na normalnu ishranu, kao što je pokazano u nedavnoj studiji koja naglašava važnu ulogu mozga u razvoju gojaznosti.
Nezdrava distribucija masti i stalno povećanje telesne težine povezani su sa odgovorom mozga na insulin. Kod zdrave osobe, insulin pomaže u kontroli apetita u mozgu. Međutim, kod ljudi sa gojaznošću insulin gubi sposobnost da reguliše navike u ishrani, što dovodi do insulinske rezistencije.
Insulin igra mnogo važnih uloga u telu, pomažući šećeru ili glukozi da dospe do mišića da bi se koristio kao energija nakon obroka. U mozgu, insulin takođe signalizira telu kada bi trebalo da smanji unos hrane.
Ne reaguje svaki mozak isto
Ali svaki mozak ne reaguje podjednako na insulin. Mnogi ljudi imaju slab ili odsutan insulinski odgovor u mozgu, poznat kao insulinska rezistencija. Ljudi sa insulinskom rezistencijom imaju više žudnje za hranom i imaju više masti na stomaku.
Masnoća može da podstakne razvoj gojaznosti i tako dodatno doprinese insulinskoj rezistenciji. Što je više masnih ćelija, posebno na stomaku, insulin je manje efikasan. Masti oslobađaju supstance koje podstiču insulinsku rezistenciju.
Međutim, znaci smanjene insulinske osetljivosti u mozgu mogu se videti mnogo pre nego što govorimo o gojaznosti, koja se definiše kao indeks telesne mase (BMI) iznad 30.
Indeks telesne mase ima i svoja ograničenja pa se preporučuje da se gojaznost potvrdi merenjem telesne masti.
Nakon samo pet dana konzumiranja dodatnih 1.500 kalorija koje se sastoje od čokoladnih pločica i čipsa, osetljivost na insulin u mozgu učesnika studije drastično je opala.Ovo su simptomi koji su se do sada najčešće javljali kod gojaznih osoba.
Čak i nedelju dana nakon nastavka normalne ishrane, skeniranje magnetnom rezonancom je pokazalo uporno nisku insulinsku osetljivost u mozgu. Iako nije primećeno značajno povećanje telesne težine, kratak period je zapravo bio dovoljno dug da omogući značajno povećanje masti u jetri.
Dakle, čini se da gojaznost nije samo stvar loše ishrane i nedovoljnog vežbanja. Takođe ima mnogo veze sa prilagođavanjem insulinskog odgovora mozga na kratkoročne promene u ishrani pre nego što dođe do povećanja telesne težine.
Da li je insulinska rezistencija u mozgu trajno stanje?
U prošlosti se pokazalo da redovno vežbanje tokom određenog vremenskog perioda vraća osetljivost mozga na insulin kod gojaznih i gojaznih ljudi. Može se pretpostaviti da bi se ovo moglo odnositi i na ljude normalne težine.
Broj gojaznih ljudi širom sveta se više nego udvostručio u poslednje dve decenije. I malo je dokaza da će se ovom trendu uskoro doći kraj.
Ipak, uloga mozga se mora uzeti u obzir jer su mehanizmi u telu koji dovode do gojaznosti složeniji od loše ishrane i nedostatka vežbanja.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
