"Hipertenziju belog mantila" ima 25 % populacije: Evo kako se utvrđuje da li pritisak skače samo od straha
Oko 25 odsto populacije ima povišene vrednosti krvnog pritiska kada se on meri u lekarskoj ordinaciji. Kao razlog za to svi uglavnom navode strah i anksioznost, a evo kako se utvrđuje da li pritisak skače samo od straha.
- Ovde nije reč o pravoj hipertenziji i ovaj fenomen je označen kao „hipertenzija belog mantila“. U kućnim uslovima ovi pacijenti imaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Takođe, jedan procenat pacijenata sa dokazanom hipertenzijom ima više vrednosti pritiska merenog u ambulantnim uslovima - objašnjavaju u Udruženju centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA
Postavlja se pitanje šta raditi sa ovakvim pacijentima i kako dokazati da je reč o "hipertenziji belog mantila"?
- Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska koji će se dodatno sniziti što će pacijenti teško tolerisati. Sa druge strane, proglašavanje svakog povišenog pritiska ovim fenomeom rizikujemo da pacijentu ne postavimo dijagnozu na vreme i omogućimo adekvatno lečenje čime povećavamo rizik od pojave komplikacija hipertenzije - navode stručnjaci iz ovog Udruženja.
Dijagnoza hipertenzije belog mantila sa postavlja na osnovu 24-časovnog ambulatornog monitoringa krvnog pritiska (skraćeno AMP, engl. AMBP ili „holter pritiska“ što je nepravilan, ali često korišćen termin.
- Aparat je programiran da meri krvni pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga se izračunava srednja vrednost krvnog pritiska, prosek u toku dana i noći kao i dnevno-noćna razlika na osnovu čega se postavlja definitivna dijagnoza. Alternativa ovom merenju - predstavlja merenje pritiska kod kuće i poređenje sa vrednostima izmerenim u ordinaciji. Neophodno je da pacijenti budu obučeni za samomerenje ili to radi drugo obučeno lice.
Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija definiše kao stanje u kome su obe ili jedna komponenta krvnog pritiska povišene iznad vrednosti koje su označene kao normalne. Pri tome su normalne vrednosti za sistolni krvni pritisak & 140 mmHg, a za dijastolni & 90 mmHg.
Pacijenti sa hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje.
- Međutim, neophodno ih je pratiti, jer u nekom periodu života oni mogu da razviju i pravu hipertenziju koja će zahtevati lečenje.
Šta je "maskirana hipertenzija"?
Interesantno je da postoje i slučajevi kada se u ambulantnim uslovima mere normalne, a kod kuće bolesnici beleže povišene vrednosti krvnog pritiska. Ovaj fenomen koji je suprotan „hipertenziji belih matila“ je označen kao „maskirana hipertenzija“.
- Javlja se kod 10 do 40 % osoba koje imaju normalne vrednosti krvnog pritiska merenog na klasičan način i najčešće se dijagnostikuje 24-časovnim AMP monitoringom. Značaj ovog fenomena leži u činjenici da ovi pacijenti imaju povišen kardiovaskularni rizik.
Kardiolog otkriva kada je potrebno uraditi holter pritiska, a kada srca: Zlatni standard u dijagnostici srčanih oboljenja
