Kvarni zubi uništavaju srce: Kako loša oralna higijena vodi ka opasnim srčanim bolestima
Usna duplja je, kako mnogi kažu, prozor u opšte zdravlje i to s dobrim razlogom. Rastući broj istraživanja otkriva značajnu povezanost između loše oralne higijene i kardiovaskularnih bolesti. Iako se ova dva područja zdravlja na prvi pogled čine nepovezana, stanje vašeg oralnog zdravlja može imati dalekosežne efekte na srce.
Bolesti desni i oralne infekcije mogu izazvati upalu, omogućiti štetnim bakterijama da uđu u krvotok, a u težim slučajevima čak dovesti i do direktne infekcije srčanog tkiva. Zajedno, ovi efekti mogu doprineti ozbiljnim, ponekad životno ugrožavajućim, kardiovaskularnim oboljenjima.
U središtu ove povezanosti nalazi se parodontitis – ozbiljna bolest desni izazvana dugotrajnim nakupljanjem plaka i neadekvatnom oralnom higijenom. Ako se ne leči, plak iritira i upaljuje tkivo desni, što vremenom dovodi do njegovog povlačenja i propadanja.
Ovaj proces omogućava oralnim bakterijama lakši pristup krvotoku. Svakodnevne aktivnosti poput pranja zuba, čišćenja zubnim koncem ili žvakanja – a naročito stomatološki zahvati – mogu pružiti put kojim ove mikroorganizme mogu preći u telo.
Kada uđu u krvotok, određene bakterije mogu da se vežu za endotel, unutrašnji sloj krvnih sudova. Ovo narušava vaskularnu barijeru, čineći lakšim širenje infekcije kroz telo, uključujući vitalne organe. U ekstremnim slučajevima, ovo može dovesti do otkazivanja organa – ili čak smrti.
Upala i infekcija
Sistemska upala je jedan od glavnih načina na koji oralno zdravlje utiče na zdravlje srca. Hronični parodontitis izaziva produženu imunološku reakciju, povećavajući nivoe ključnih inflamatornih markera poput C-reaktivnog proteina i citokina.
Ove molekule mogu oštetiti unutrašnje slojeve krvnih sudova i doprineti razvoju ateroskleroze – stanja koje sužava arterije, podiže krvni pritisak i dramatično povećava rizik od srčanih udara i moždanih udara.
Upala se sada prepoznaje ne samo kao simptom kardiovaskularnih bolesti, već i kao pokretačka snaga za njihovo nastajanje. Ovo saznanje podiže oralnu higijenu sa estetske brige na ključni aspekt prevencije srčanih bolesti.
Loša oralna higijena može takođe povećati rizik od infektivnog endokarditisa (IE), ozbiljne infekcije unutrašnjeg sloja srca ili srčanih zalizaka. Ovo stanje se obično javlja kada oralne bakterije – posebno iz grupe streptokoka viridans – uđu u krvotok i naseljavaju oštećena područja srca.
Osobe sa postojećim abnormalnostima srčanih zalizaka, veštačkim zaliscima ili urođenim srčanim manama su posebno podložne. Za pacijente sa veštačkim zaliscima ili određenim srčanim oboljenjima, stomatolozi mogu preporučiti upotrebu antibiotika pre određenih procedura kako bi se minimalizovao rizik od infektivnog endokarditisa. IE je medicinska hitnost koja zahteva produženu terapiju antibioticima ili, u nekim slučajevima, hirurški zahvat.
Epidemiološke studije podržavaju ovu vezu između oralnog zdravlja i srčanih oboljenja. Osobe sa bolestima desni su značajno sklonije srčanim oboljenjima. Iako ove studije ne mogu uvek dokazati direktnu uzročnost, korelacije su jake – čak i nakon uzimanja u obzir zajedničkih faktora rizika kao što su pušenje, dijabetes i loša ishrana.
Jedna studija je otkrila da su osobe sa parodontitisom imale čak dvostruko veći rizik da razviju koronarnu arterijsku bolest u poređenju sa osobama sa zdravim desnima. Druge studije ukazuju da što je bolest desni ozbiljnija, to je veći kardiovaskularni rizik.
Oralni mikrobiom
Pušenje, nezdrava ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola i dijabetes svi doprinose lošem oralnom zdravlju i srčanim bolestima. Duvan oslabljuje tkivo desni i potiskuje imunološki sistem. Alkohol može da isušuje usta i narušava oralni mikrobiom. Loše kontrolisan dijabetes ometa cirkulaciju i usporava proces zarastanja, pogoršavajući i parodontne i kardiovaskularne probleme.
Ova preklapanja ne umanjuju značaj istraživanja – naprotiv, ona jačaju argument za pristup zdravlju na holistički način. Zdrave navike koriste celokupnom organizmu, a ne samo izolovanim sistemima.
Nova istraživanja takođe sugerišu da oralna higijena može uticati na zdravlje srca kroz promene u mikrobiomu tela. Loše održavana oralna higijena omogućavaju štetnim bakterijama da nadmaše korisne mikroorganizme, uzrokujući neravnotežu poznatu kao disbioza. Ovo može narušiti funkciju imunološkog sistema i doprineti hroničnoj upali i aterosklerozi.
Važno je pojasniti da dobra dentalna higijena sama po sebi neće eliminisati rizik od srčanih bolesti. Genetika, ishrana, fizička aktivnost i druge bolesti igraju ključnu ulogu. Ali održavanje oralnog zdravlja je jednostavan, efikasan i često zanemaren deo preventivne zdravstvene zaštite.
Redovno pranje zuba i korišćenje zubnog konca, rutinski stomatološki pregledi i pravovremeno lečenje bolesti desni mogu smanjiti rizik od sistemskih komplikacija.
Sve više zdravstvenih stručnjaka prepoznaje važnost saradnje. Kardiolozi se ohrabruju da postavljaju pitanja o oralnom zdravlju, a stomatolozi da uzimaju u obzir kardiovaskularne faktore rizika tokom pregleda. Ovaj integrisani pristup može dovesti do ranijeg otkrivanja, personalizovanije nege i boljih dugoročnih rezultata.
Usna duplja nije samo početak probavnog sistema – ona igra ključnu ulogu u opštem blagostanju. Povezanost između oralnog zdravlja i srčanih bolesti naglašava potrebu da se oralna nega tretira kao osnovni deo preventivne medicine. Usvajanjem dobrih navika, pojedinci mogu zaštititi ne samo svoj osmeh, već i svoje srce.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Ova namirnica neutrališe loš zadah i poboljšava oralno zdravlje: Jedite je često jer snižava pH vrednost u ustima
