Zašto lupus češće pogađa žene? Reumatolog otkriva kako da na vreme prepoznate bolest sa hiljadu lica
Zbog složenosti kliničke slike, sistemski eritemski lupus (SEL) poznat je kao "imitator bolesti", jer njegovi simptomi mogu da podsećaju na različita druga oboljenja, što otežava postavljanje dijagnoze.
Sistemski eritemski lupus (SEL), što je puni naziv za najčešći oblik lupusa, je hronična autoimuna bolest koja se javlja kada imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva i organe. Iako se mahom povezuje sa karakterističnim crvenilom lica u obliku leptira, koje zahvata nos i obraze, simptomi ove bolesti mogu da budu veoma raznoliki i često zbunjujući i za pacijente i za lekare, kaže za naš portal reumatolog prof. dr Branislava Glišić povdom Svetskog dana borbe protiv lupusa. U Srbiji od ove retke bolesti boluje oko 3.000 osoba.
- Klinička slika i težina bolesti nisu uniformne i zavise od toga koji su organi zahvaćeni. Najčešće su to koža i zglobovi, ali bolest može da zahvati i unutrašnje organe (srce, pluća, bubrege, nervni sistem), što značajno komplikuje tok i lečenje - objašnjava doktorka.
Upravo zbog toga, dijagnoza lupusa često se postavlja sa zakašnjenjem. Prosečno vreme koje prođe od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnozeiznosi oko dve godine.
- Simptomi se kod nekih javljaju postepeno i u blažoj formi, dok drugi pacijenti već na početku imaju tešku kliničku sliku. Najčešće tegobe su opšta slabost, povišena telesna temperatura, pojačano opadanje kose i izrazita osetljivost na sunčevu svetlost - navodi dr Glišić.
Uzrok bolesti još uvek nije precizno utvrđen. Pretpostavlja se da određeni spoljašnji faktori, poput virusa, bakterija, UV zračenja ili stresa, kod genetski predisponiranih osoba mogu da pokrenu autoimunsku reakciju, dodaje naša sagovornica.
- Činjenica da više od 90 odsto obolelih čine žene u reproduktivnom periodu ukazuje na značaj gena vezanih za X hromozom i hormonski status - otkriva profesorka.
Između remisije i pogoršanja
Lečenje lupusa je kompleksno i uvek mora da bude individualno prilagođeno. Kod većine pacijenata bolest se smenjuje između perioda remisije i pogoršanja, dok manji broj obolelih ima stalno aktivnu i progresivnu formu, uprkos terapiji.
- Adekvatnom terapijom bolest se može uvesti u stabilnu i dugotrajnu remisiju, Ali, za to je ključna dobra saradnja između lekara i pacijenta, kao i redovne kontrole kojima se na vreme uočava pogoršanje bolesti ili neželjeni efekti lekova, između ostalog, na reproduktivni sistem - ističe dr Glišić.
Standardnu terapiju čine antimalarici, kortikosteroidi, imunosupresivi, kao i biološki lekovi, koji su od juna prošle godine dostupni u Srbiji po članu 9, što je značajan napredak u lečenju.
Zdrave životne navike
Osim pridržavanja propisane terapije, važno je da pacijenti usvoje zdrave životne navike, dodaje doktorka.
- To podrazumeva prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost, izbalansiranu ishranu, dovoljan unos vitamina D i izbegavanje imunostimulativnih suplemenata, kontrolu krvnog pritiska i šećera, kao i redovno vakcinisanje - sugeriše dr Glišić.
Sunčeva svetlost takođe može da bude okidač za pokretanje ili pogoršanje bolesti, zbog čega se savetuje svakodnevna upotreba zaštitnih krema sa SPF 50+ faktorom na izloženim delovima kože.
- Za žene koje planiraju potomstvo, trudnoća mora da bude pažljivo isplanirana i započeta u fazi stabilne remisije (koja traje bar šest meseci), jer aktivna bolest može da ugrozi i majku i bebu - opominje profesorka.
Iako je reč o jednoj od najmisterioznijih i najrazornijih bolesti koja napada različite delove tela, uz pravilnu terapiju, odgovorno ponašanje i redovno praćenje, simptomi se mogu ublažiti, a kvalitet života značajno poboljšati.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
