Melanom sve češći među mladima, a sve počinje u detinjstvu: Dermatolog otkriva najčešće greške roditelja
Koža pamti sve – i ono što se vidi odmah, ali i ono što se godinama taloži ispod površine. Posledice su da se melanom sve češće dijagnostikuje kod tinejdžera, pa čak i kod dece.
Iako su danas svi svesni koliko sunce može da bude štetno, roditelji često prave iste greške kada je reč o zaštiti kože svoje dece. Neke od tih grešaka mogu imati ozbiljne posledice, pogotovo ako se ponavljaju godinama, jer se melanom sve ćešće dijagnostikuje kod tinejdžera, pa čak i mlađe dece. Ovo je do pre samo deset godina bilo nezamislivo, kaže za naš portal dermatolog dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenorologa Srbije, i upozorava da koža pamti sve - i ono što se vidi odmah, ali i ono što se godinama taloži ispod površine.
- Iz ličnog iskustva mogu da kažem da danas imamo slučajeve melanoma čak i kod predpubertetske dece, kao i kod mladih mlađih od 28 godina, što ranije nije bio slučaj. Upravo zato apelujemo na značaj preventivnih pregleda kod dece, ali se zalažemo i za apsolutnu zabranu solarijuma. Greška je razmišljati u stilu "dete je, to nije ništa ozbiljno" - svaka promena na mladežu zahteva pažnju, čak i kod dece - opominje dr Tiodorović.
Pregorevanje kože treba izbegavati u svim uzrastima, a posebno u detinjstvu, kada je ono najopasnije, zato što je struktura dečije kože znatno osetljivija.
- Upravo zbog funkcionalnih i strukturalnih nedostataka dečije kože, oštećenja nastala u tom periodu imaju mnogo veći uticaj na kasnije promene u organizmu, uključujući genetske mutacije i pojavu karcinoma. To se odnosi i na melanom i na nemelanomske karcinome kože. Moram reći da je kod mladih upravo melanom najmaligniji i najčešći oblik raka kože - navodi naša sagovornica.
Šešir glavu čuva
Doktorka podseća da dermatolozi ne savetuju direktno izlaganje suncu tokom prve godine života, da bude eventualno samo usput, dok bi zaštita trebalo da bude pre svega fizička.
- Boravak u hladu, nošenje zaštitne odeće su prva mera, a kreme sa zaštitnim faktorom (preporuka je SPF 50) služe kao dodatna, privremena pomoć pri kraćem izlaganju suncu. Međutim, često se greši u shvatanju njihove uloge. Ljudi, kako kod dece, tako i kod odraslih, često misle da im nanošenje kreme omogućava duži boravak na suncu, što apsolutno nije tačno. Kreme služe za bezbedan boravak u situacijama kao što su sportske aktivnosti ili kod odraslih profesionalne - naglašava dr Tiodorović i dodaje:
- Često volim da kažem da šešir sa širokim obodom nije skup, a mnogo je efikasniji od fotoprotektivne kreme za lice. Zašto je to važno? Brojna istraživanja su pokazala da deca koja koriste fizičku zaštitu, poput kačketa ili šešira, imaju manji broj mladeža na licu u poređenju sa decom koja to ne koriste. Takođe, deca koja su redovno koristila kreme sa zaštitnim faktorom imala su manje mladeža.
Veći broj mladeža sam po sebi predstavlja povećan rizik za razvoj karcinoma kože, te je ključno razvijati pravilne navike u ponašanju na suncu. Uvek bolje prevenirati nego lečiti, naglašava naša sagovornica.
Za pregorevanje više nema više pravila
Na pitanje da li postoji neki vremenski okvir kada bi trebalo posobeno da zaštitimo decu da ne bi pregorela, odgovara da sve zavisi od fototipa kože, kao i drugih brojnih faktora.
- Deca sa svetlijim tenom mogu da pregore za znatno kraće vreme od onih sa tamnijim tenom. Zatim, važnu ulogu igra i okruženje: ako su, na primer, iznad vode - u čamcu ili na dušeku - refleksija sunčevih zraka je pojačana i može doći do opekotina već za nekoliko minuta. Na planini je situacija slična: razređen vazduh i veći UV indeks ubrzavaju pregorevanje. Dakle, brzina oštećenja kože zavisi od kombinacije više faktora - fototipa kože, nadmorske visine, doba dana, kao i godišnjeg doba - objašnjava.
Često čujemo da deca sa tamnijim tenom, takozvanim fototipom tri, retko pregore na suncu i lako tamne, pa roditelji pomisle da nema opasnosti, dodaje dermatolog. Međutim, upravo taj lažni osećaj sigurnosti dovodi do toga da deca provode previše vremena na suncu bez adekvatne zaštite.
- Iako koža spolja ne izgori, UV zračenje i dalje oštećuje ćelije kože na genetskom nivou. Ta oštećenja se ne vide odmah, ali onda, nažalost, u pedesetim godinama dobiju melanom - upozorava i dodaje da može da se pregori i kada sunce "nije jako".
- Sećam se jednog slučaja iz prošle godine - dete je pregorelo krajem marta, na školskom izletu na planini. Bio je sunčan dan, a roditelji nisu očekivali da tako rano u godini može doći do opekotina. Ali može. Danas više ne važi stroga podela "od 11 do 16 časova". Možete izgoriti i u 10 ujutru, pa čak i u pola šest, posebno ako ste na moru ili planini. Zato je zaštita kože ključna - poručuje dr Danica Tiodorović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
